Српски сион

„СРПСКИ СИОН.'

Пу. 34

што се не може никако одобрити. Говори даље о шумама, нри управљању којима он опажа систему „пљачкања", којој треба стати на врат, а увести закупни систем, који ће много више прихода донијети од данашње системе. Треба гледати да се ове ставке у приходу повисе. Жали што сабор нема подлоге за констатовање правога газдинства манастирског за ове 22 год. Он је за то, да сабор та.ј прорачун прихода у смислу уредбе одреди и да се постави надзорник и за пољопривреду и за шумарство у манастирима. Саборски Одбор треба да позове у цомоћ једну стручну агенду, која ће моћи позитивне нодатке Оаборском Одбору иружити о нравом стању наших манастира, Једино би коректно било то, да се овај поднесени прорачун прихода просто сматра ирелевантним, а аисурдност је тај рачун прихода овако олако санкдионисати, кад се зна какво је газдинство у нашим манастирима. Његов предлог овако гласи: предлаже да се овај ирорачун усгупи новом Саборском Одбору, који ће имати поставити стручну управу ради бољег газдовања те која ће тачно иснитати право стање манастира и према томе установити тачне прорачуне, које ће опет Саборски Одбор дати кроз стручну анкету испитатм и на основу овог тек установити ирави прорачун, који ће бити на системи било закупног било властитог рационалног газдинства основан. Др. М. МихајловиЛ. На основу нерада прошлих сабора дошао је и овај сабор у ово стање да нема добре подлоге за расправу прихода манастирског, но ипак усваја предлог референтов а не Муачевићев зато, што је једино то становиште и коректно а и потребно, да се омогући бар какав прорачун. Говори о несавесности управитеља манастирских и вели да су ови рачуни нрихода, који су поднесени, још гори него очевидна „нревара." У манастирима има 2 сврсте калуђера. Једни зановедају и раде што хоће, а друго братство мора да ћути и трпи насиље својих архимандрита. Нису ни ови прости калуђери свеци, али ипак тврди да су управитељи паше, а просги калуђери су кметови и раје. Ако се буде радило као пгго треба, ио манастирима треба и калуђерима дати да нешто уживају. Но данас је још ансолуно немогуће натерати калуђере, да раде онако како треба, па ако се хоће прихода, онда се мора ц земља дати под аренду

и онда ће сабор имати чист рачун. Наномпње, да је немогуће бар за ову годину стати на друго становиште него што то предлаже ирорачунски одбор и зато ће и гласати за предлог прорачунског одбора. Архимандриг Др. Георгије ЈТеммИ. Тешко му је говорити о приходима манастирским, јер је и он калуђер, а и није задовољан са данашњим стањем. Брани калуђере, ко.ји нису баш ништа криви. Власти, које су требале контролирати манастире, требале су бити енергичније. И епарх. административни одбор и Саб. Одбор једнако је требао радити на надгледању реда у манастирима. Много баца кривице на Саб. Одбор. који је 1876. г. донео упуту за вођење рачуна у манастирима. Но наЈвише .је криво због тога нереда у манастирима баш само устројство, јер оно претпоставља људе светитеље, које само то устројство има створити. У томе баш и јесте погрешка тога устројства јер и калуђери су обични људи. Устројство их пак прави индолентнима па и коруптивнима. Тврди да ово устројство просто деморалише калуђере и за то ће он бити у своје време за то, да се исто замени другим бољим. Калуђере треба попорезати, као што држава ради са својим држављанима. А зашто тако мисли у своје ће време то и темељно разложити. Дрта у неколико речи свој иредлог за измену устројства по којем ће калуђери бити и бољи људи, а настојатељство ће чак бити нешто поносито за калућере, које опет данас служи само на подсмех свету. Спомиње да је и сама духовна власт крива за то неваљано руковање манастирима, што она пма у рукама калуђере дисцнплинарним правилима за монахе, и да је духовна власт била у сиоразуму са Саборским Одбором имали би у калуђерима друкче људе, а и боље приходе од манастира. Говори о потреби монашкога удружења. Кривица је даље и у самом нашем друштву, гдје се васпитно не може лако утецати на људе. Сажаљева оне јадне обичне калуђере, који се паге по манастирима и без икаквог задовољства, а о некима недостојнима неће у овој кући ни да говори. У прорачуну расхода, види он како прорачунски одбор хоћо да снизи калуђерима плаћу њихове т. зв. „дијурне", што није ни праведно ни целисходно. То није луксус за калуђере као што се представља, јер од тих ди-