Српски сион

Прој 34 СРПСКИ СИОН' Ст? 573.

јурна имају калуђери да подмирују набаву одела итд., а вастојатељи, а особито архимандрити, и своју репрезентацију. Известилац Др. Ј. РадивојввиЛ ВачиИ. То је специјална дебата. Потпредседник Др. Ћ. ЈСрасојевиЛ вели, да је цео приход генерално усвојен, а сад је специјална дебата и то прво о приходу а затим ће доћи специјална дебата о расходу, и онда ће моћи изнети др. Летић те своје нримедбе, а за сада им нема места. Архимандрит Др. Георгије ЛешиЛ мисли да је имао право рећи оно што је рекао. Што се пак прихода тиче прихваћа референтов предлог. Др. Ж. МиладиновиИ. Нисам чуо свршетак говора дра Летића, унраво нисам чуо, да ли прихваћа истакнуте ставке прихода у предложеном прорачуну т. ј. да ли прихваћа иредлог прорачунског одбора. (Др. Летић: Прихваћам). Добро, кад прихваћа г. др. Летић речени предлог и после ћу се враћати већ на његов говор. Што се тиче прихода манастирских, исти су мали, незнатни и не стоје ни у каквом сразмеру са приходима. Приходи су мањи, него што су пре 20 година били. Треба само испоредити прорачун сабора од г. 1880. и овогодишњи прорачун. А то је особито код манастира богатих (Беочин и Бездин). И доиста има нраво г. Муачевић, да, би требало истражити праве приходе, као што то тражи и г. др. М. Михајловић. И црорачунски одбор је тог мишљења, али због краткоће времена. није се то могло учинити, па за то је одбор прорачунски и пристао, да се за подлогу прорачуна узму нримедбе, како их је саборки одбор у том прорачуну означио. А уз то је нрорачунски одбор тога мишљења, да нови саборски одбор треба, да испита све приходе и расходе, како би у будуће могао бити коректан прорачун. Не верујем, да су прости калуђери невини, као што мисли др. Миша Михајловић, јер они су управо сукривци старешина својих, управитеља манастирских. Г. др. Летић до душе правда цело калуђерство По његовом мишљењу су сви криви, само не калуђери. Крив је и административни одбор и Саборски Одбор, духовна власт, манастирско устројство, па и само друштво српско, српски народ. Да, сви су криви, само нема кривице на онима, који као хрчкови развлаче манастирске приходе.

Чудим се г. Летићу, који тражи да се кал}ђери богато нанлате. Та он као калуђер треба, да зна, да су калуђери на себе узели завет сиромаштва и послушности, па да се стога имају с малим задовољити. Питам ја: за.1) доиста рђаво живр калуђери? Зар није опште нознато, да се калуђери. који су до јуче били манастирски ђаци, возе рахат на четворопрежним каруцама, а свенггеници. који су свршили гимназију и богословију, возе се на таљигама, па иду и пешке. А калуђери би требали баш, да умерено живе, јер то су дужни но своме позиву да учине, да што више унесу у манастирски фонд и клирикални фонд. Саборски Одбор од год. 1876. хтео је, да уведе тачну и цравилну управу манастирску па је за то издао манастирско устројство, а то не годи калуђерима. По устројству има да калуђери мора.ју исказати квитама све издатке. Неки преко једне зиме 11 саоница мећу у рачун. — Они и то усгројство знају да изиграју. По манастирима живи читава војска слугу, куварица, бироша, кувара и паракувара и праља, и онда није чудо, да се манастирско добро развлачи. Устројетво није криво, Могуће је, да би админ. и Саборски Одбор могао нешто учиниги. Дисциплинарна правила, за свештенике су дра конска а за калуђере су блага, преблага па за то је и духовна власт крива, јер нравила су млого блажија него свештеничка. Бравити калуђере, то је за највећу осуду. Друштво не стоји на том основу, то друштво да.је ваљане чланове народу, а само хрђаве калуђ >ре — да се мало моле Богу, а само да комотно живе. Кад се заведе добра управа, он ће бити први за то, да се калуђерска плата повили. Поред велике плате, нису уносили више нрихода у фондове. Кривица је калуђерска, да приход није већи. Прихваћа предлог. Известилац Др. Ј. РадивојевиЛ-ВачиЛ рефлектује на речи В. Муачевића, који је сам члан прорач. одбора и који је учествујући у раснравама одборским увек пристајао уз цео одбор, а сада не пристаје на то, већ жели, да се ова ствар стави ш виврепзо, Неоправдано је његово становишге, а много је коректније становиште самога одбора. В. МуачевиЛ вели, да о прорачунском приходу манастира, није ни било говора у одбору, кад је он био присутан. Сакцијонисати