Српски сион

ч-ТР. 606.

1>с 36

штпне у Ватосеку од г. 1896—1901., и у Херцегсуљошу од г. 1887 —1900. — Враћени су рачуни од 1901. г. уз нримедбе на пзјаснење цркв. општине у Коморану, Мохачу, Вилању и Мапшу. (Избор пароха). За пароха у Осеку изабран је једногласно досадањн администратор тамошње паро ■ хије јереј Димитријв Јанковић. — За нароха у Суботици пзабран је са 54 гласа свршенп богослов Исидор ЛудајкД. (Загребачки догађаји, — наши богоолови и управа Богослсвског Училишта.) Загребачки догађаји, који сами себе квалификују, а виновнике и изврншоце своје најбоље карактеришу, пропраћенн су у целом образовапом свету заслужепом осудом. У народу српском, поред дубоке туге и жаљења братске несвести, изазвали су тп догађаји још и оправдано огорчење, којем је племенитост великодушног и патријотског народа српског знала одмах поставити границе, у основаној нади, да ће за учињено добитп праведне задовољштине, уз довољне гаранцпје за будућнсст. Сасвим је прпродно, да су ти догађаји моралп захватити душу и срце п нашпх богослова. Затражили су од управе Богословског Учплишта, да им дозволп одржатп збор, на којем би, ма и најскромнпјег, израза далп своме саучествовању у свенародној жалости и огорчењ?. Управа Богословског Училишта, схватајући свој положај и дужност, није могла дозволити тражепи збор. Али, подједно праведно схватив п оценпв откуцај и расположење душе и срца слушалаца Богословије — које је тражило п требало одушке управа је поводом молбе њпхове издала своју одлуку „Објавом", која јој служи на част, као што је и слушаоце Богословије задовољила. 1 , Та нам је „Објава" достављена, са молбом да је штампамо, што и чинимо. „Објава" гласи овако: „Сваки Србин па и сваки поштен човјек мора осудити али и пожалити онај дио становништва загребачког, који се онако грубо, небратски и преступно огријешио о суграђане своје, православне Србе. Врло би жалосно било када слушаоци овога завода не би оејећали неправду и престуи, који је спрам браће наше српске и православне у Загребу извршен и када би равнодушни остали поводом најновијега гоњења, којему је све срп ско и иравославно пуна четири дана и цијеле три ноћи у Загребу изложено било. Но као што је управа ова преко изасчане двојице г. г. слушалаца извјештена, сви слуша-

оци овога завода сложни су у осуди небратских чина Хрвата загребачких и дивљачког гоњења њихова, које на православним Србима, њиховим светињама извршише, и преступничког грабежа и пљачкања српске муке и иметка, а сложни су сви слушаоци овога завода и у жалости нашој свенародној поводом свега тога па и у огорчењу ради свега што се у Загребу збило за она четири дана. Служи то гоеподи слушаоцима овога завода на част. Али ми у овоме заводу не смијемо заборавити и не заборављамо ону ријеч божанског Учитеља нашега, којом нам Он заповиједа: „Молите се Богу за оне, који вас вријеђају." Стога управа ова споразумно са цијелим наставничким збором ускраћујући господи слушаоцима дозволу за сваку даљу изјаву у овој ствари и опомињући их на прописе о вла^ању њихову и ван школе, очекује од њих, да ће се као ученици Христове науке у молитвама својима свесрдно сјетити заблудјелих синова хрватскога народа и помолити се Богу, да се чим прије освијесте и опамете, те да се врате с пута нееретног и за нас и за њих. Управа иравославног српског богословског училишта. У Ср. Карловцима , 1. (14.) септембра 1902. Ј. Вучкови^, ректор." Као што смо извештени, слушаоцп Богословпје изјавпли су својој управи, да су потпуно солпдарнп са „Објавом" и да се с њом задовољавају, но моле само, да је могу штампати, што им је и дозвољено. (Да забележимо). Српска Манастпрска Штамиарија у Карловцима послалаје свој оглас у предмету „Мале Катавасије" и „Штице" и кр. жупанијској области у Госпићу. Ова је упутила на подручне себи котарске области окружницу под бр. 13.207, којом ставља овима истп оглас на евентуалну употребу. Котарска област циркулирала је окружнпцу жупанијске области подручним општинама. 0 томе казује „Србпн" ово: „Тај је спис (окружницу) дала пренисати за све своје подручне онћпне п — ми друкчије не мислимо — писар те котарске области ггрема духу времена хтио је да надражи нас православне Србе, па је у тај спис жупанијске области уплео назив „влашки" гдје му није мјеста. Наравно, код подппса то котарски предстојник нпје опазио, па је послао својим опћинама отппс жупанијске области у овом препису :