Српски сион

Б р . ЗВ Ј.ОРПСКИ

„Бр. 13.207 Кр. жупанијска област у Госпићу Кр. кот. области у Оточцу! Српско влашка манаст. штампарија у Карловцима поднијела је овамо молбу овог садржаја: Пошто је управа ове штампарије накладник „Мале Катавасије" и „Штице" за познавање цркв. слов. писмена и пошто је уџбенике вис. кр. зем. влада у Загребу одобрила за комуналне школе где пма православних влашких ученика, то се најучтивије управа ове штампарпје обраћа цијењеном наслову, да изволи код ове штампарије поручити поменуте уџбеннке за своје подручне комуналне школе. На књнгама вољна је ова управа одобритп код „Мале Катавасије" 15% а код „Штице" 25^ рабата од нето цијене. . . Што се прпопћује кр, кот. области ради знања и евентуелне порабе. У Госпићу 23. српња 1902. кр. поджупан у. з. КалиниЋ с. р." Није потребно да само једну ријеч за ово речемо, ово јасно говори само собом." (Конституисазе „Слоге".) Богосдовско књпж. друштво „Слога* констптуисало се па ванредној седници друштвеној 31. Автуста (13. Септ.) о. г. За шк. год. 1902/903. изабрани су у управу: за председника Јован Крајновић богосл. IV. год., за поднредседника Марко Протић богосл. Ш. год., за I. гајника Глигорије Кузмановић богосл. Ш год., за II. тајника Душан Замуровпћ богосл. II. год., и за књижничара Стојан Јакшпћ богосл. П. год." (Катихетама и учитељима). Господу катихете и учитеље основних школа упозорујемо на оглас о „Литургаци" Ђоке Милића учитеља Новосадског, који оглас доноси данашњп број овога листа. У Србији. (Окупштина Свештеничког Удружева.) У среду, 21. августа ове годпне одржана је у Београду ХШ. скупштина свештенпчког удружења у Краљевинп Србији. После свечане службе Божје у Еео градској св. саборној цркви освећен је пстога дана у прпсуству свештенпчке скупштине, добровољним прилозпма отачаственог свештенства подигнуг величанствени споменпк на гробу благоупокојенога Архиепископа Београдског Митрополита Србије Михаила. (Стојан Новаковиб. и Југославенока Академија у Загребу). Књижевничкп великан, научењак и посланпк краљевине Србије у Петрограду, г. Стојан

СИОН." С тр . 60 7.

Новаковић, упутио је председнпштву Југословенске Акадеиије у Загребу овај брзојав: „Дубоко потресен неопростивим изгредима и насилним нанадима, извршеним прошлих недеља у Загребу против свега што је српско, не могу даље остатп чланом Југославенске Академије. Молим председништво да ово узме на знање и да ме пзволп исписати из свију својих спискова 25. августа 1902. У Петрограду. Стојан ПоваковиИ. Разне белешне. (Пренос цркве). У Чикагу је пре неколико година поред цркве Емануила саграђена била велика гостионица Ме(;горо1е, — али се касније впдело да звоник цркве тако заклања најлепше собе у гостпоници, да оне скоро нзгубпше сваку вредност. Власници гостионице стога понудише црквеној општини, да цркву на свој рачун помакну на видније место, које је 8 хватп од ње удаљенп. — Као што јавља лист „Веи^сће Ваикипв^ црква је та данас већ пренешена. Висока је 16 хвати, а кула јој је висока 35 хзати; саграђена је од камена, те јој тежина пзноси око 6 милијона клгр. Пренашање је трајало 9 дана, а у употреби је било 1276 зато удешених справа. Веле, да је посао тако вешто изведен, да се чак ни најмања новреда на зидовима није догодила. Р. Гр. (Римокатолицизам и XX век). Занимљив је бој, којп у највовије време бију међу собом римокатолички теолози. Да је „нешто труло" у римокатоличкој црквп, казује у раније доба нојав Реформацпје. Али нп после коначиог оцепљења протестаната, нп после Вестфалтског мпра није се утишала бура у научпим католпчким круговима. Од XV Ш. в. се у ширим круговпма непрестано и жестоко расправља питање о одношају римокатолпчке цркве према модерној култури. Са говорничких столица, почевшп од парламентских клупа до столица по каванама, и по новинама и књигама, оптужују рпмокатолицизам, да је он крпв, што се просвета у народу не шпрп брже п снажније. То је побудпло впше рнмокатоличких учењака, да пзађу на среду са предлозпма за реформу. Међу најученијима је досадањи професор на Бечком теолошком факултету, Алберт Ерхард (Ећгћагс!), који је лане у октобру издао кљигу: Бег КаШо1и С18ПШ8 ип<1 (1аб 2\\ г ап21^8(;е ЈаћгћипсЈегк ш Е1сМе Лег кЈгсћПсћеп Еп1-иаск1ио§- <1ег ^еигеП. Ретко је која књига ове врсте у новије доба толику буру подпгла у чпталачком свету као ови назори римокатоличког свештенпка и учењака, о томе, како треба реформисати римокатоличку цркву, да бп се измирила