Српски сион

Ј тр . 608.

са духом данашњег времена. За осам месеца доживело је големо дело дванаест издања, а пре неки дан изашла је и хиперкритика, одговор противнпцима: К1зега1ег КаШоНшзтиз? Ту се Ерхард бранп од нападаја, да он заступа гледпште либералног римокатолпцизам. Римокатолпчки научни свет поделио се у две странке; језупти н Лигорпјанцп, са благословом Бечког архпепископа, жестоко ударају на „јеретика," а слободоумнији и ненрпстраснији стоје на странп Ерхардовој, међу првима Бечки војиички впкар —• Белопотоцки. „Слободоумнпји" је речено у смислу римокатоличком; јер тек читајући Ерхардову књигу добије човек јасан појам о томе, колнка је затуцаност ултрамонтанских кругова, кад човека са тако клерикалним и, крај све учености, назадним мислпма, жигошу „јеретиком" и називају „либералнпм". Ерхард се у главном не одмпче нп у чем од учења рпмокатоличке цркве; шта впше, труди се где год може да исторвјски п психолошки докаже, како је рпмокатоличка вера „једино спасавајућа", а ситнице, које се већаном тпчу спољнпх обреда п спољашњег уређења хпјерархпје, не зазецају у догме или верска иитања. Кад човек прати ову љуту борбу њему постаје јасно, како су рпмокатолици тако чврсто увереип, да су свп људп осим њпх заблуделе овце. Ради карактеристике овога наводпмо: У једној женској школп питаојеримокатолпчки свештеиикнансппту девојче: „А шта ће битн са онпма, којп не верују у јединоспасавајућу веру?" и био је задовољан са одговором: „Доћи ће у пакао." Такве се ствари лако разумеју уз помоћ оваквих полемика. (Унгверзитет за јеврејску науку.) Вг. 8ш»ег у Њујорку, чијом је заслугом основана пространа енциклопедија „1ешсћ Епсус1ораес11а" и који је много урадио за јеврејску науку, прогласио је недавно на једној свечаности у његову почаст, да је намеран извршитн велпку задаћу: основати у Њујорку, по угледу на евроиске универзитете, универзитет за јеврејстсу науку. На њему ће се обделаватп само поменута наука; али се ту не ће спремати јеврејски теолози. Универзитет ће имати три факултета: ва јеврејску релпгпју, историју п литературу. С обзиром на то, што ће слушаоци бити разипх народности професори ће предавати енглески, немачки, руски п јеврејскп. Унпверзитег ће бптп необично лепо удешен. Средства за то дају неколико јеврејскпх богаташа у Америии. Универзитет ће се отворити крајем ове године, ако се само до тога доба нађе довољан број погодних учптеља.

Б р. вб

Нове књиге. ВасЗ. Бга Јоуапа ЗгЛо&ба па зко1зкој кпј121. Карјвао 1)јог(1је Ма&агабе У1<5 (Ргебитрапо 12 148. кпј1 §;е „Ка(1а" ји^озкуепзке акас1етјје гшпозп 1 итје(;по$11. 1Ј 2а^гећи 1902. — Стр. 226. Школека објава. »г литургика ЗА ПРАБ0СЈ1АВНЕ УЧЕНИКЕ ООНОВНИХ ШКОЛА САСТАВИО учитељ новосадски. Друго умножено издање. Ова је књига ушла у штампу и идуће недеље биће готова. Исту књигу одобрио је св. Архијерејски Синод. С тога молимо да се поручбине шаљу на иотписану штампарију. Цена је књизи 50 потура. Књижарима, школским одборима и г.г. учитељима, дајемо уобичајени књижарски попуст. Српска Манастирска Штампарија у Ср. Карловцина. ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. А<Ј бр. К. 589/531. ех 1902. 118 3-3 С Т Е Ч А Ј. На парохију VI. разреда у Нештину, Компетенти нека своје прописано инструјиране молбенице надлежним путем овој конзисторији до укључиво 15. септембра по ст. кал. о. г. поднесу. Из седнице архидијецезалне конзисторије, држане у Карловцима 8. (21.) августа 1902. Георгије с. р. Патријарх. Бр. 55. ех 1902. С Т Е Ч А Ј. 131 1—1 Умировљењем овдашњег учитеља Аркадија Вуковића остало је једно учитаљско место упражњено, које ће се за 1902./3. школ. годину привремено попунити. Плата ће привременом учитељу остати стара, евентуално новоустановљена. Дужности су ирописане Школском Уредбом од 1872. године. Рок стечају је 10 дана од уврштења његовог. Лична се пријава узима у обзир. Из седнице месног школ. одбора, држане у Молу 3. (16.) септембра 1902. год. Сава Лудајић Душан Јосимовић перовођа председник

„СРПСКИ СИОН."