Српски сион

С тр . 598.

нам и по саиом саставу његовом гаранцију пружа, нб само цветати и напредовати, већ да ће очекивању васколиког народа, који у њему зеницу ока свога гледа, а и интенцији нашег највећег српскога народнога просветнога добротвора у најпотпунијој мери одговорити. Када дакле с' таквим поуздањем гледамо у будућност, слободан сам у име овомесне црквене општнне, као досадање старатељке завода Вашу Светост као врховног Патрона, Ваше Високопреосвештенство као председника, а и сваког нојединог члана овог високог Патроната уколити, да ово светилиште народно, овај аманет неу* мрлог нам добротвора Саве Текелије, у своју моћну заштиту примпти благоизволите!"

Народно-црквени сабор. XXVII. Оедница 2. (15.) јула 1902. ПОСЛЕ ПОДНЕ. Председава нотпредседник Др. ЂорЏ КрасојевиЛ. Од високопреосвештених епископа присутни су: Лукијан ЂогдолшвиИ. Перовођа Др. Жиливој ЕабиЛ чита записник прошле седнице. Без примедбе се оверовљава. Ив. Јелчи& и В. МуачевиЛ подносе неке молбе, које се унућују петиционом одбору. Потпредседник Др. Ђ. Красојеви%. Прелази се на древни ред. На дневнм реду је наставак специјалне прорачунске дебате. Реч има г. известилац. Известилац Др. Ј. РадивоЈеви~К ВачиК. У свези са прегледом прорачуна манастирских требало би црегледати и рачуне манастирске штманарије, али пошто нема никаквога извештаја о њој, прелази на друге ставке прорачуна. Пошто је решено питање о дотацији нрофесора карловачке гимназије то реферише да ,још за ову годину остаје за њих непромењена субвенција од 25.333 К 88 п., а идуће 1903. године повисиће се ова субвенција за онолико колико сумарно изнашају повишене плате свију тих професора. Прима се на знање. Исти реферише о управним трошковима, и предложиће у име прор. одбора укидање неких чиновничких места али ће зато предложити и креирање опет других потребнијих места. А нарочито предлаже, да се сва чинов-

ничка места имају наново попунити на основу расписаног стечаја. За ставку која се односи на дневнице и путне трошкове члановима Саб. Одбора предлаже. да остане непромењена у износу од 4000 К. Примају се оба предлога. Исти реферише о плати нар. црквеног тајника и у име прор. одбора предлаже му исту плаћу као и пре што је имао. Наглашује да народ. тајник не мора бити и тајник Митрополита Патријарха те зато захтева од сабора. да се у овој ствари исти мериторно и Јасно изјасни у овом нитању. Но пошто данашњи нар. цркв. тајник обе ове позиције врши, то прор. одбор предлаже да исти тајник остане и даље и цатријарашки и народни тајник, али само тражи, да сабор одлучи, ко у будуће има бирати нар. тајника. Др. Ж. МиладиновиЛ захтева да сабор одговори на питање референтово, ко има цраво да бира нар. тајника Он хоће да еабор изрече данас, да једини сабор има права, да бира нар. тајника, али тражи и то, да се још у овој седници нареди и избор тајника. А за тајника предлаже да се изабере др. Ј1. Секулић досадашњи нар. цркв. тајник. Известилац прихваћа овај предлог. Др. М. МихајловиЛ тврди да нар. црквени тајник мора бити изабран од сабора, јер би онда. ако сам иатријарх бира себи и личног а и нар. тајника, могао исти кренути кад хоће тог нар. црквеног тајника, који је уз то и његов тајник, а свога тајника сме он отнустити. То је његово право. Усваја предлог референтов и дра Ж. Миладиновића. В. МуачевиЛ мисли, да од сабора креирана места по нашим уредбама попуњава једино наша егзекутива, а то је Саборски Одбор. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ. Реч је о томе ко бира таЈника, а не остале чиновнике, јер о избору том никад нема нигде јасне одредбе. Др. Б. МедаковиЛ. У саб. устројству не спомиње се ни да Саборски Одбор бира нар. тајника, а ни сам сабор. Он не разумије како је изабран прије 10 г. нар. цркв. тајника. Да ли је он био провизоран или не. Сабор не смије рад Саб. Одбора дезавујисати у погледу намјештања чиновника. Он мисли да Саборски Одбор има нрава да бира нар. цркв. тајника, и да му даде сталност.