Српски сион

„српски сгаои."

С тр . 599.

Др. Л. СекулиЛ. Место нар. цркв. тајника је најважније, јер исти седи и у Саб. Одбору, и у Митроп. Цркв. Савету, па и у сачом Синоду. Пошто ово место обухвата целу митрополију, то би требао да бира по томе секретара сабор, но он седи у Синоду па пита шта је с тиме. §. 18. IV. одсек рескрипта каже да. је нар. цркв. тајник и тајник митрополитов. У отпису министарском о уредби о еиархијама, Митр. Цркв. Савету, каже се „и тако отпада iv. одсек рескрипта", а који се односи на нар. цркв. тајника; затим је дошла и школска уредба, и она спомиње секретара, али не каже ко га бира. Затим је дошло саборско устројство, које исто тако не говори ко бира нар. цркв. тајника. Ни наши стари нису били на чисто о иозицији секретара и о томе кога бира, те је по предлогу др. Св. Милетића на једном сабору био упућен Саб. Одбор, да испита и донесе предлог у овој ствари, но то није учињено. За себе каже, да га је изабрао прво садашњи патријарх, а затим га је накнадно признао за нар. цркв. тајника и Саб. Одбор. Др. А. РокниЛ упућује др. Б. Медаковића да прочита § 21. и § 22. в. саб. устројства из којих се види да оно што није у § 20 таксативно речеио, а на који се позива др. В. Медаковић, да је то речено у ова два друга параграфа по којима једино сабор бира народ. тајника. Усваја предлог референтов и др. Ж. Миладиновића. Др. Ж. МиладиновиЛ одговара на тумачење др. Б. Медаковића, и доказује да нема право кад је рекао да по § 20. саб. устројства мора бирати тајника саб. одбор. Говори да је у оно доба кад се стварао рескрипат био автономна глава сам патри.јарх, и зато му се у рескрипту и дало право бирања тајника, но данас та установа што се тиче бирања тајника не би могла одговарати, јер је данас патријарх само иредседник на.јвишег авт. тела, а једино највише авт. тело има право тога избора. Потпомаже тумачење и тврдњу др. А, Рокнића. Данас патријарх може само послужитеље именовати, а фискалатске чиновнике не може сам изабрати или именовати. Говори о важности позиције нар. цркв. тајника, који не може спадати иод § 22. саб. устројства, а у погледу његова избора. Само сабор може бирати тајника. Као што епарх. скупштина бира свога биљежника, аналогно томе и сабор мора бирати народ. цркв. тај-

ника, који је и референат у Саб. Одбору. Но са др. Л. Секулићем није се догодило ни оно што др. Медаковић захтева, јер њега није ни Саб. Одбор изабрао, него га је иотврдио само патријарх. Др. Б. МедаковиБ. Пошто је чуо изјаву др. I. Секулића и сам ће одступити донекле од свога приједлога. Сада предлаже, да се Саб. Одбору оставе одријешене руке, да у случају нужде може и сам изабрати нар. тајника. Па ако га тако Саб. Одбор изабере, а сабор се не састане послије 3 год. од тога избора, онда да се сматра исти од Саб. Одбора изабрани тајник дефинитивним. Није за предложено провизорно бирање тајника, јер континујитет авт. ствари захтева сталност нар. тајника. Др. Ж. МиладииовиК вели да би аналогно томе могао онда и Шк. Савет бирати и главног шк. референта, па га још и учинити сталним, Потпредседник Др. Ђ. ЕрасојевиЛ позива прво на гласање за предлог референтов са допуном Дра Ж. Миладиновића. Већином гласова усвојени су ти предлози. Исти цозива затим иа бирање нар. цркв. тајника, а за нар. пркв. тајника предложен је Др. I. Секулић. Др. Ж. Секулић је једногласно изабран за нар. цркв. тајника. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ. На дневном је реду наставак прорачунске дебате. Сш. Карамаша пита, шта је са његовим предлогом у погледу уиравних трошкова и који су упућени прор. одбору, а сада о њима не чује ни ријечи спомена. Др. Ј. }'адивојеви% ВачиЛ вели да се ти иредлози нису могли узети у обзир, и предлаже да се прочитају у сабору ти предлози, а после да се упуте Саб. Одбору. Перовођа Ј. ВоркаииЛ чита их. Сш. Карамата узима на знање одговор г. референта с том допуном, да се Саб. Одбору препоручи, да по проучењу поднијетог приједлога, а у колико провађање предложене организације за умјесно нађе, по могућству дјеломично и у живот прова|а. Ово поткрепљује образложењем, да се свака и најбоље смишљена организација праксом допуњавати, утврдити и освештати мора. А ирије, а послије предстоји нам законодавни рад, на ће се тад