Српски сион

В* 37.

„СРПСКИ сион. а

С тр . 615.

све неоправдан онај поступак преузвпшеног истог, којим је своје негодовање и замерање изјавио, јер висока кр. уг. влада, као ванавтономни Фактор, по мчшљењу саборског одбора, није надлежна таково расположење чинити, које са дисциплинарним поступком граничи, по што је Саборски Одбор, према одређењу §-у 25. саборског устројства од 14. маја 1875. једино срп. прав. нар. цркв. сабору, као врховном автономном телу, за свој рад одговоран." Обзиром на то, што висока кр уг. влада у многим приликама, нарочиго при улагању утока појединих странака против одлука или пресуда појединих врховних нар. цркв. автономних власти, захтева и мацарски иревод ншаднуших и осшалих одлука иа и свих сииса , који су саставни део односних предмета, учипно је Саборски Одбор одлуком од 12. (25.) децембра 1900. бр. С 0. 7804] 1739. расположење, да се преводи, ако буду захтевани и у колико се односе на ствар опћег автономног интереса, у овоподручном звању сачнне и подносе; а у колико се односе на ствар опћег автономног интереса, у овоподручном звању сачине и подносе; а у колико се односе на ствар спора и интереса појединаца, да се такови цреводи имају пре свега од заинтересоване приватне странке на њезин трошак набавити и за тим високој кр. влади поднети. Обзиром на потребу да Саборски Одбор буде свестрано обавешћен о стању уираве иоједииих еиархија, а нарочито епархвје вршачке и темишварске, изаслано је поверенство, да извиди и себе инФормише о стању и приликама у тим епархијама и нарочито и у појединим тамо подручним цркв. опћинама и да о извиђењу извештај Саборском Одбору поднесе. Најпосле се у овом одељењу истиче, да је услед расположења Саборског Одбора од 14 (26.) јуна 1899. бр. С. 0. 3580|826. године 1900., као потребна књига за сва нар. цркв. автономна звања и органе угледао света (у 2000 примерака) „Шематизам исшочно-иравославне сриске мишроиолије карловачкв за годину 1900." Горе изређане и многе друге, овде неспоменуте, одлуке и расположења показују, да је Саборски Одбор као врховна нар. цркв. автономна, управна. надзорна и контролна власт, пазио, да се постојеће уредбе у свему врше и да саборским уредбама постављени органи своје званичне послове уредно и по закону обављају и не прекорачују својега делокруга (види и одлуку бр. С. 0. 8852] 14=51. ех 1899., којом је као незаконита укинута одлука епарх. админ. одбора вршачког о обнављању */з скупштина и 1 / 2 одборкика); те је сем тога и у много других прилика где је год нашао за потребно, тражио извештаје од надлежних епарх. власти на молбе, жалбе и тужбе, које су Саборском Одбору непосредно или посредно поднесене, па је по том чинио потребна росположења. (Наставиће се.)

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

Народно-црквени сабор. XXX. Оедница 3 (16.) јула 1902. пре 110дне. Председава Његова Светост патријарх Георгије БранковиЛ. Присутни су сви високоиреосвештени епископи. Његова Свешост отвара седницу и позива перовођу да прочита записник прошле седнице. Перовођа М. Ђор^евиЛ чита записник.

Његова Свешосш. Да ли има који од г. г. посланика какву примедбу на записник? Др. Л СекулиЛ допуњава записник тиа, да је он предложио сабору да, ако се већ укине место П. бележника, то да се ипак овласти Оаборски Одбор, да у случају потребе и сам може креирати поново то место. 0 овом примедбом записник се оверовљава. Др. Л. СекулиЛ и Ј. ВоркаииЛ подносе молбе, које се упућују петиционом одбору. Његова Свешош саопштава поднеске, који