Српски сион

Стр. 616

„ОРШШИ СИОН."

су стигли непосредно сабору. Упућују се петиционом одбору. Његова Свешош позивл стару депутацију посланика, да оде по Краљ. Повереника, који је вољан учинити сабору своје саопштење. По нрописаном церемонијалу дочекани Ер. Повереник Бела Талијан од Визека, чита на мађарском, а за тим даје своме секретару Павлу Јовановпћу прочитати на српском језику саопштење, које смо донели већ у 27. бр. „Срп. Оиона". После овог саопштења Његова Свешосш прочитала је говор, који смо саопштили такођер у 27 бр. „Срп. Сиона". Кр. Повереник се удаљује уз прописани церемонијал из сабора. Његова Свешосш уступа председништво потпредседнику Дру Ђорђу Красојевићу с разлога, јер ће се у исто време држати и седница Св. Архијерејског Синода. Његова Свешосш и високонреосвештени енискони напуштају сабор и одлазе у седнице Св. Синода. (После кратког одмора.) Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ. Отварам сецницу. Прелази се на дневни ред. Прота Јован ЈеремиК. Олавни саборе! Колика је љубав православнога Србина за св. православну веру и цркву, о томе историја казује веома много. Орбин је ту љубав вековима сведочио, борећи се јуначкп и истрајно за крст часни ( Гласови : и слободу златну). Да, а слободу златну, ал' овде је реч сада о .љубави Србиновој за св. Нравославље, која такођер није жалила, као што не ће никад жалити, ни највећих жртава Србинових, и која није ничим мање величанствена и значајна у животу Србинову од борбе за слободу златну. Та љубав Србинова нотпуно је свесна, шта и колико Србин дугу.је св, вери и цркви својој нравославној; потпуно је св«сна свога снасавања и од сада у св. вери и цркви тој. На разне начине Србин изказује ту своју традиционалну, непроменљиву љубав. Србин даје израза тој љубавп својој и у подизању као и украшавању св. храмова, Јер у св. храмовима својим Србин напаја душу побожношћу, снажи веру своју, крени наду у Бога и лепшу будућност, челичи свој народни српски осећај, нодиже високо свој српски понос, зато Србин радо и подиже и украшује св. храмове своје.

Србин воле све што је лепо, па хоће да су му и св храмови лепи и украшени, јер и ленотом храмова својих хоће да се одужи светињи и сиасоносносги њиховој. Поносан је, ведрија је чела и радоснија срца Србин, кад му лепота нобожне душе одсјајује у лепоти украшеног храма. Но има један св. храм, највиша, духовна кула у Митрополији нашој, а украшен није, као што би, према своме зачају, украшен имао бити. Припада он целој Митрополији нашој, целом православном сриском народу у Митропол&ји тој. Прииада но постанку свом, ио месту у којем је, по значају, који свакп Србин види у њему. Не ћу причати о постанку његову, о мислима и побудама благоупокојенога мптрополита Ненадовића, с којима га је оснивао. Наглашујем само, да је грађен прилозима целога српскога народа у МитрополиЈи Кауловачкој. Од кад је, Богу на славу и народу српском на радост, подигнут, светињи његовоЈ прилазе Срби из свију крајева Митрополије у нади, да ће и у спољашњој лепоти његовој наћи снаге, да их охрабри, да их ноносом испуни. А колико се Срба, већ деценијама, враћа из тога св. храма разочараних, депримираних, ожалошћених, са његове спољашње неугледности! А какве ли се мисли тек туђину не рађају пред неугледношћу том, а у центрум? православне српске Митрополије Карловачке, у Сиону нам српском! Под теретом и тугом те неугледности, тако рећи, цвили Св. Николајевски храм, саборна црква у Карловцима, којој данас имам ја срећу и част бити парохом. Саборну цркву у Карловцима треба оправити и украсити. То захтева углед наше Митрополије; то захтева достојанство нашег народа. Танотреба је прешна. Средстава за ту оправку можемо намакнути и сами, а биће ионоћи и од стране кр. земаљске владе. Као што сам с надлежног места радосно дознао, кр. зем влада је вољна притећи овоме подузећу обилном потпором у помоћ, а и у Св. Синоду наћи ће то подузеће сусретљивост највећу. Оаборна црква Карловачка је данас парохијска. Средства моје црквене општине Карловачке сасвим су малена, да би се поред њих могло и смело и помишљатп на оправак и украшавање њезино. Но и ако је саборна