Српски сион

В*.. 37.

.СРПСКИ оион.

<Ј№. 617.

црква Еарловачка за данас парохијска, она је рег ивит и митрополитска. Споразумом надлежних фактора тај дуализам могао би и ирестати, а по значају своме та би црква и требала да буде чисто митрополијска или митрополитска. Но остављајући на страну правну страну власништва и поседа саборне цркве Карловачке, ја сам слободан, на основу и са разлога наглашенога фактичнога општемитрополијског и општенародног значаја њеног, да предложим славном сабору, да својом одлуком омогући генералну и достојну значаја тога оправку и украшење св. те цркве. У ту сврху подносим као прешан предлог: „Да славни сабор изволи одлук^м својом вотирати за генералну оправку Св. Николајевске цркве у Еарловцима 200.000 Е. из Неприкосновеног Фонда, ге упутити Саборски Одбор, да исплату ове своте у своје време дозначи код благајнице сри. нар. црквених фондова, а о својој одлуци да извести Св. Архијерејски Синод ради његова надлежна цоступања". По пословнику имало би прешност овога предлога потпомоћи 15 чланова саборских. Но пошто на мојој овде страни немам за то довољан број другова, молим и осталу господу посланике, који су вољни прешност овога предлога потпомоћи, да својим устајањем то учине. (Не устаје нико). Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ. Пошто прешност овога иредлога није потпомогнута, не прима се овај предлог као нрешан, него ће се као обичан предлог, упутити петиционом одбору. Узима се на знање. М. Клицин у име одбора за прешне предлоге реферише о прешном предлогу Дра Стеве Јовановића у предмету бољег преуређења манастирске имовинске управе, Говори, како се решавањем тога питања бавили и наши стари сабори. Дакле питање сувишних расхода манастирских било је на дневном реду још 1790. г. на сабору у Темишвару. Ово је навео зато, да се види како већ изодавна калуђерп не врше своју мисију. После тога, за митрополита Стратимировића, долази перијод времена у којем није било 37 год. сабора. Са сабором се сретамо тек 1864. и 65. год., а последица закључка ових сабора беше рескрипат од

1868. г., који већ о манастирима говори у §. 5. и §. 6. Еасније је Сабор. Одбор позивом на саборско устројство издао т. зв. привремено манастирско устројство, које управитељи свагда најсавесније изигравају тако, да последње године донеше сви манастири укупно 8 Е прихода. Говори да је и по другим црквама, нпр. у Буковини, било корупције, али се тамо стало на пут томе, па се треба и код нас да стане већ једном на пут. Одбор 15-рице донео је у томе погледу сабору овај предлог за одлуку, који је састављен под председништвом епископа Гаврила Змејановића и у присуству епископа Митрофана Шевића. I. Пошто се из досадашњег начина управе манастирским иметком испоставило, да је врло незгодно да сваки манастир за себе води манипулацију, коју је контролирати врло тешко, то сабор проглашује сва манастирска имања као једну имовну заједницу у погледу манииулације те увађа за све манастире једноставност у управи иметка — и пошто су манастирска браства иоказала, да су неспремна за управу манастирским иметком у својој режији, што се види и из извештаја С. Одбора, то сабор сматра за потребно да се манастирска земља осим интервилана, винограда и воћњака-, путем јавне дражбе нздаје под закуп и упућује С. Одбор, да у том правцу ради, остављајући му на слободно расуђење, да ли код појединих манастира да изда манастирску земљу у парцелама или у целини, тим пре, јер досадашњи рад код појединих манастира у том правцу показао је цовољан успех. Сваки закупник манастирске земље уносиће уговорену закупнину у манастирски фонд дотичне епархије, у који ће се осим тога уносити и приходи од шума, винограда, воћњака, канитала, риболова, воденаца и сви остали приходи сваког појединог манастира. Епархијска управа исплаћиваће из тих прихода све јавне порезе и црирезе и манастирске дугове као и трошкове за оправке и друге потребе, инвестиције и црквене црирезе; исто тако ће епархијска управа у оброцима — како то С. Одбор буде установио — издати манасгирском братству оне своте, које су прорачуном утврђене као потреба за његово издржавање, — а крајем сваке године уносиће половину чистог прихода у клирикални, а другу половину у манастирски фонд.