Српски сион

Б р . 39

„СРПСКИ сионл

С тр . 645.

годину 1900. и 1901; јер растење у тим двема годинама је привидно, пошто је услед одлуке бр. С. 0. 1937ј580 ех 1900. код ових вредност исказаиа номипална месго ио курсу, а ту се показала разлика са близу 400.000 К, те се види, да је стање остало непромењено. Стање своте штедионичких улога било је крајем 1&96. годинн — — К 1,567 367.46 1899. године — — К 1,302.217.06 1897. „ — — „ 1,369.161.54 1900. „ — — „ 1,280.621 .93 1898. „ — — „ 1,176.138.72 1901. „ — — „ 1,649.622.95 Незнатно растење у 1901. последица је повратне струје код хипот. зајмова. Да се дође до купа каквог већега пепокретнога добра као власгитости којег већег народно-црквеног Фонда, није било ирилике за ово време од нет година дапа. Саборски Одбор је настојавао и за ово време, да се верозаконски принос и саборски трошкови и то како стари, тако и нови уберу односпо осигурају. Од овонредметпих многобројних одлука споменућемо само неколико главнијих. Одлуком бр. С 0. 1279:119. ех 1897. је (уз измену одлуке бр. С. 0. 1166756. ех 1890.) изречено, да се у напредак 6% камата на своту верозаконскога приноса и саборских трошкова, осигурану обвезницом, рачуна од дана, кад је истављена обвезница. По што је преузв. г. кр. уг. министар-председник од времена на време захтевао, да му се поднесе извешће о успеху учињених овопредметних мера односно искази о стању ових дугова, то је Саборски Одбор такова извешћа и исказе и подносио. Одлуком бр. С. 0. 2120|1170. ех 1897.; С. 0 5457;2237. ех 1897. и бр. С. 0. 7380, 8442|2168. ех 1898. учињени су потребни кораци, да ^е установи, кога, и у колико терети иропевера своше саборских трошкова и вер. ириноса у вршачкој еиархији, која је свота првобшно пријављена са 8010 Фор. 04 нов. а. вр., односно са 2468 Фор. 88 нов., 398 Фор. 88 нов. а. вр., као и да се проневерена свота од криваца накнади. По спроведеном постунку је одлуком од 9. (21.) септембра 1899. бр. С. 0. 5298(1283. коначно решена ова ствар тако, да се нотраживање као застарело и неистериво има брисати; ну по што је поводом целе ове ствари коистатовано, да се о укупљеном новцу за саборске трошкове и верозаконски принос код епархијских власти тачно књиге не воде, нит се тамо налазе за тај посао у сваком погледу еиособни органи, те је услед тога и тамошња контрола новриша, а да би се у будуће свака евентуална неправилност при укупљању саборских трошкова и верозак. приноса отклонила и Саборском Одбору омогућило, да стално може о уплатама горњих дугова тачну евиденцију водити и сигурну контролу вршити, — то је уз измену одлуке бр. С. 0. 321(71 ех 1892., којом је изречено, да се уплате горњих пристојаба могу чинити и код надлежног епархијског административног одбора, учињено расположење, да све подручпе црквене опћине у будуће, и то почињући са 1. јануаром 1900. године, како заостале тако и будуће саборске трошкове и верозаконски нринос уносе искључиво непосредно у благајницу срп. нар. цркв. Фондова и заклада; о овоме је издана циркуларна наредба архидијецезанском и осталим епарх. админ. одборима. (наставиће се.)

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

Народно-црквени сабор. XXXII. Седница 4. (17.) јула 1902. (пре подне). (После одмора од 1 сахата.) Др. А. РокнчЛ Када је у првој саборској седници ирочитан рескриит, стављено је у изглед саопштење о упутству са највишега места.

Сабор је донео закључак да поднесе адресу. Но ван тога изабрат је одбор, који ће пзрадити граваминалну представку након предане адресе и крал^ева одговора, где стоји да прима адресу и да са задовољством прати рад овога сабора. Но том је лретходила изјава краљевског повереника, у којој је он прионћио неке