Српски сион

С тр . 646

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 39.

своје погледе, које је схватила већина као његово субјективно мигаљење, јер у тој се енунцијациЈИ не ирејудицира раду овога сабора. Ја у тој изјави не видим оно што изводи др. Медаковић. Наиме, да се у њему намето правац и дневни ред овоме сабору. Ја држим да нема никога који ће устврдити, да овај сабор не ради самостално и слободно. Отога сам слободан овај предлог довети: Оабор овај у саоиштењу Њ. Преузв. Краљ. Повереника у седвици нар.-цркв. сабора од 13. јуна 1902. г.: да је сабор овај напустио гравам. правац и политику, не изводи из тих речи, да је Њ. Преузв. покушала утицати на рад овога сабора него сматра то мишљењем Њ. Преузв. којим Њ. Преузв. овом сабору ништа не намеће. Али поводом тога доноси сабор овај ову одлуку, која улази у записник: 1.) Овај сабор стоји на становишту, да има своје несумњиво право, земаљ. и авт. законима зајемчено, да самостално одређује правац свога рада, који ће ирема потребама бити граваминалан или не. 2.) Срп. нар. цркв. сабор има свој уредбама тачно уређени делокруг који ни досадашњи сабори нису нрекорачивали нити је политика у тај круг увлачена, те нрема томе није могао ни овај сабор д<">ћи у прилику да закључује о искључивању политике из саборског делокруга. Др. М. МихајловиЛ повлачи свој предлог натраг. Лр. Сл. МилетиЛ. Пошто се мој предлог у целини садржи у предлогу Др. Рокнића, повлачим свој предлог натраг. Прота Јован ЈеремиЛ (Овај говор је штампан у 27. броју „Срп. Сиона"). Св. ПрибикевиЛ. Др. Медаковић изнио .је у име самосталне странке приједлог за одлуку, којим се осуђује иоступак кр. комесара. Др. Милетић прихватио је мотивацију и смисао тога приједлога, а сада нас др. Рокнић изненађује протуприједлогом. Др. Рокнић истиче у образлагању свога протунриједлога, да Кр. Повјереник није говорио у име круне и угарске владе, него је у свом говору поводом нредавања адресе истакао своје личне назоре и дао израза свом субјективном мишљењу. Мора упозорити на §. 8. саборског устројства, који императивно забрањује Кр. Повјеренику утјецање на закониту радњу саборску. Сабостална странка

не гледа, додуше, како хоће г. Јеремић, неку чаробну моћ у ријечима Кр. Повјереника, али он ипак мора признати, да и сам §. 8. устројства, који искључу.је ингеренцију комесара, предвиђа могућност незаконитог утјецања, ослањајући се на жалосна иекуства прошлости, те то утјецање изрично забрањује. Не стоји што каже г. Јеремић, али једно је јасно, а то је чињеница, да Кр. Повјереник нема права износити у овом сабору своје субјективно мишљење, у овом сабору нема мјеста личним погледима, личним импресијама и жељама Кр. Повјереника. Медаковићев приједлог ограђује се одлучно нротив ријечи кр. комесара, којима је дотични изјавио, да одобрава напуштање граваминалног правца у овом сабору и политике из саборских расправа. Наши су сабори били управо нрисиљени, да се граваминалног иравца држе, а силила их је на то угарска влада својим незаконитим иоступцима. Је ли тај пут неплодан или не, одлучујемо ми, а не Кр. Повјереник. Кад је он казао да одобрава нанушгање гравамина, прешао је границе свога дјелокруга и заслужио најстрожу осуду. Била би увреда за наш сабор и повреда традиције наших сабора, кад би се одрекли граваминалне политике. Наши српски сабори долазили су чесго у непријатан положај, да су се морали разићи, не свршивши законити рад свој, а у тај положај стављали су га Кр. Комесари, који су се издизали над автономне законе. Па кад су се они могли тако одлучно борити, онда се и ми можемо оградити против изјаве, којој ађзо1и1е нема мјеста у нашем сабору. Рокнић Је казао, да нико не утиче на законити рад овог сабора, он ради по слободној вољи својој. Чуди се, како се и дошло на то питање, кад нико ни с једне стране ове виооке куће није покренуо тога питања, ни оспоравао самосталну диспозицију у састављању дневнога реда. 0 том се и не води раснрава, — на дневном је реду одговор Кр. Повјереника. А он мора казаги, да је тај Кр. Повјереник починио грубу некоректност својом изјавом. Па с разлога, што се приједлог дра Медаковића ограђује против те некоректности, с разлога што он чува достојанство овог сабора, одговара традицији наших дојакошњих сабора, а уз то и §. 8. саборског устројства, изјављује, да ће гласати за тај приједлог, а моли