Српски сион

С*?. 648.

„СРПСКИ СИОН "

Б р . 39.

јасни, да лп он има право говора, јер је и др. Михајловпћ говорио. Пстпредседник Др. Ђор(је КрасојевиЛ Др. Михајловић говорио је у личној ствари. (Самосталци: Говорио је он стварно, а не лично). Св. ПрибиЛввиЛ (по пословникуј захтева да др. Б. Медаковић сме говорити. Нека сабор то одлучи. Оабор дозвољава реч дра Б. Медаковићу. Др. В. МедаковиЛ говори нротпв речи дра М. Михајловића. Вели да је орган радикалне странке тенденциозно представљао ствар, да је при иредавању адресе послије одласка Краљ. Повереника избегавала самостална странка изјаву свога уверења, И радикални посланици су то отрпели и нису дезавуисали ту неистину. Вели да су самосталци одмах хтјели да одговоре на Повјереникову енунцијацију. Радикали су требали пожуривати ту ствар да дође на дневни ред. Брани граваминални правац наших сабора, јер се морају прво отклонити препреке, а то се једино може тим путем учинити, па да се приступи организаторном рчду. Одлучно одбија инсинуацију дра Рокнића, да и опет самост. стравка својим држањем у овом предмету доводи у питање сабор. На предлог Др. Бр. МлиЛа одређује се ноименично гласање. За предлог Дра Медаковића гласало се са „да", за предлог Дра Рокнића са „не". Са „да" гласаше: М. Бакић, П. Велебит, М. Давидовић, Др. Г Б. Димовић, Евг. Думча, М. Јакпшћ, Сг. Калембер, Ст. Карамата, П. Крајновић, Ј. Магарашевић, Др. М. Мандић П. Мандровић, Др, Б. Медаковић, М. Медаковић, В. Муачевић, I. Обреновић, М. Орловић, Св Прибићевић. М Свилар, М. Соларић, В. Стефановић, Др. М. Ђорђевић, М. Богдан и Ј. Јеремић. Са „не" гласаше: Др. М. Бабић, Б. пл. Будисављевић, М' Георгијевпћ, М, Ђорђевић, Др. Н. Ђурђевић, П. Зековић, Др. Бр. Илић, И. Јелчић, М. Јовановић, Др. Ст. Јовановић, М. Клицин, М. Косовац, II. ЈГунгулов, Мл. Љубојевић, Др. Вл. Манојловић, Др. Ж. Миладиновић, Др. Сл. Милетнћ, II. Милин, Др. М. Михајловић, Сг. Моловић, Др. М. Мушицки, I. Нешковић, М. Николајевић, Ђ. Павковић. Др. Љ. Павловић, II. Петровић, Б. Поповић, Др. Ј. Радивојевић, Др. Ал. Рокнић, Д Стојшић, Др. М. Теодо-

ровић, М. Ћосић, С. Цвејић, Др. П. Дракулић и А. Сандић. По томе потпредседнпк проглашује, да је предлог дра Ал. пл. Роннића примљен већином гласова, и одгађа седницу на 5 минута. (После одмора.) Др. Ал. РокниЛ, као извеслилац петиццоног одбора, прво реферише о петицији Белобрђана у погледу овршно одузетих им земаља; истиче да је данас даљско добро неоспорно власништво српскога народа. Пошто су Белобрђани врло сиромашни, те да би се утрла многа српска сиротињска суза., предлаже, да се ове молбе упуте Саборском Оцбору, с препоруком, који ће о њима сходно решење донетп и покушати измиру. За тим реферише и о другој петицији Белобрђања у погледу виногради, које су они тако рећи из парлога створили, које су они направили културним земљиштима, те моле, да се та земљпшта уступе њима у неограничено еласништво, уз праведан откуи. Пошто је и ова молба оправдана, предлаже, да се и ова петиција упути Саборском Одбору на решење. В. МуачевиЛ иотномаже предлог Дра Ал. Рокнића. Прима се предлог Дра А. Рокнића. Потпредседник Др. Ђ. КрасојевиЛ затвара седницу у 1% сахата после подне и заказује другу у 4 сахата. XXXIII. Седница 4, (17.) јула 1902. ПОСЛЕ ПОДНЕ. Председава потнредседник Др. ЂорЏ КрасојевиЛ. После прочитаног записника, Др. Славко МилешиЛ жели, да од његова говора, пошто је нетачно уведен уђе само то, да је говорио у личној ствари. В. МуачевиЛ примећује, да прота Ј. Јеремић није помагао предшог Дра Медаковића но је изјавио да ће гласати за њега. Записник се оверовљава са овим примедбама. М. Ђорђевић, Ст. Моловић и М. Медаковић пријављују разне поднеске. Уступају се петиционом одбору. Прелази се на дневни ред, на друго читање ирорачуна. Лазар ОбреновиЛ иримећује код расхода епарх. власти, да није повишење плате конзисторијалних бележника, но да је то допла-