Српски сион

Б рој 39.

И Милин вели, да је у Араду нередовно стање у опћини, те нредлаже, да се уиути епарх. админ. одбор, да он покрене ту парниду. Прима се. Потпредседник Др. Ђ. КрасојсвиИ затвара седниду у 6 г / 2 сах. и заказује другу за сутра у 9 сах. пре подне. XXXIV. Седница 5. (13.) јула 1902. ПРЕ ИОДНЕ. Председава потпредседнпк Др. ЂорЏ КрасојевиЛ. Перовођа Др. М. Бабиб чита записник прошле седниде. В. МуачевиБ примећуЈе да се у записнику не спомиње његов предлог о повишењу станарине професорима и наставнидима Сомборске препарандије на 400 К. 0 овом примедбом записник се оверовљава. Др. Мушидки, М. Косовац, М. Нешковић, Б. Поновић, М. Соларић и Ј. Воркапић подносе разне молбе, које се упућују петиционом одбору. Душан СшојшиЛ подноси ова два прешна предлога: 1.) Нека сл. сабор упути Шк. Оавет, да у најкраћем року одвоји у Сомбору једну препарандију од друге, тако, да свака за себе има свог унравитеља и своје професоре, јер данашње стање овакво, какво је не може више постојати. Зато говоре многи разлози, а највише васпитни и морални. Подносећи овај предлог част му је позвати се на већ постојећу одлуку сабора од 1892. год., да се те две препарандије на овај начин одвоје. 2.) С погледом на то, што данашњи управитељ више дјевој. школе у Сомбору не спада у статус њезиних учитеља, нека сл. сабор упути Шк. Савет, да учини крај тој аномалији, јер у смислу Шк. уредбе од 1871. г., §. 10-тог, управитеља више дјев. школе именује главна шк. управа од учитељског особља на 3 године. Данашња управа цак не само да је против ностојеће уредбе, већ је штетна и по саму школу и понижење за дотичне наставнике. Примају се ови предлози као прешни. Св. Приби&евиК. Већ је сабор на свршетку а није носвршавао све послове. Сабору предстоји још осим администр. рада и потребан организаторни. Тако нпр. треба модифицирати шк. уредбе. Зато и предлаже овај при-

једлог: С разлога што сутра 6. јула 1902. истиче вријеме за једно редовно засједање овога сабора у смислу § 7. саборског устројства, предлажем нека сабор закључи, да се сутрашњим даном завршује редовно засједање овога сабора, а уједно изрече потребу ванредног састанка саборског, који би се имао у новембру ове године одржати ради тога, да узмогне довршити још неријешене административне нослове и приступити тежем и много важнијем дијелу свога задатка, законодавном раду своме. Моли да предсједништво још данас донесе овај црешни приједлог на дневни ред, те да се о њему расправља. Ј. ВоркаииК чита приједлог В. Муачевића и другова, који гласи : У даљском срезу изборном од 1898. г. на дневном су реду разрешавања српско-цркв. прав. скупштина и лишавање активног и пасивног права скупштинарског оцносно одузимања црквене свести оним људима, који нехтедоше да се склоне и поклоне оном новом систему, који је спремао терен за автономашки сабор и којим се је архад. адм. одбор прославио у свој јавности заједно са покојним Саб. Одбором. Тим поводом и без икаквих стварних разлога, пала је првом жртвом срн. прав. цркв. општина у Осеку и њена скупштина и одбор, који је натриотски и савесно своје дужности отнрављао, г. 1898. разрешени су по архид. адм. одбору. После Осека ишло се је редом, тражило се ма каква ситница, да се моме у даљском срезу тако одомаћио, да ту не треба ни исграге ни преслушања ни пресуде адм. одбора, данас г. прота Илија Перкаћански већ самовољно поступа. Тако је ових дана т. ј. 5./УН. у Тењи разрешио скупштину и поставио нов одбор зато што скупштина не хтеде код француско-угарског друштва црквени иметак цротив пожара да осигура. Како је ово абнормално стање у даљском срезу то стављамо предлог: да би славни овај сабор Саборски Одбор упутити изволио, да испига стање разрешених општина и онде где су исте неоправдано разрешене старо стање успостави, а г. проту преко надлежне области на одговор свога силеџијског ноступка ради позове. Прима се овај нредлог као прешан. Др. М. Мушицки увиђа оправданост пред-