Српски сион

Бр . 40. СРПСКИ ОИОН.' Отр. 667.

вост вриш, јер она то мора чинити, јер нас не смије увијек држати у изнимном положају. Др. Михајловић оиет противи се иредставци мањине, .јер су сада горе, ваљда код владе, боље диспозиције према нама, а то не треба реметити. Говорник држи, да је становиште дра Михајловића строго опоргунистичко. Напошљетку мора изјавити, да саатра сав наш рад сувишним, непотребним, ако он и онда, кад је строго законит, зависи од диспозиције владе. Онда је боље да влада суспепдује сва автономна наша права, на ћемо макар знати с ким имамо иосла, а бићемо уједно на чисто с нашим иоложајем. Орпски народ ни тада неће нропасти, јер он, који је могао и знао сачувати чисту и неоскврњену своју народву душу од времена полатињеног жупана Борне па до добе германске солдатеске и угарског устава, знаће се и другим средствима нобринути за своју народну будућност. Новоградишки посланик замјера дру Медаковићу, што је, бранећи нашу представку, казао да импулс треба доћи од горе, т. ј. од сабора, а не од доље, т. ј. од зборова и општина, да не држи таково схваћање демократичким. Говорник не суди демократизам по томе ко је дао импулс, а држи поуздано, да импулс редовно даје интелигенција. Према томе ниједан рад не би имао демократичне подлоге. Међутим говорник суди, да је и те зборове сазвала интелигенција народа исто тако, као што је на рад покренула општине. Није главно у томе него се има увијек испитивати, да ли су они принципи на којима интелигенција заснива свој рад, оне идеје које она у народ уноси, демократичне или не. Са стране радикала хтјело се казати да наша странка није демократична а то је неисправно и криво. Ми исповиједамо демократичне принципе, јер ти одговарају еволуциЈи нашет народног живота и демократичном схватаљу народа српског. Говорнпк доказује народним пјесмама демократично схваћање срнског народа и држи, да она странка, која не би о том рачуна водила, неби имала права и разлога за опстанак. Он и читава његова странка клања. се том народном схваћању. Пошто представка, коју је др. Медаковић иоднио, одговара начелима, што их је он у свом говору истакао, гласаће за њу. Медаковић је еп равзап* споменуо, да је

велика жалост и у том, што ови фактори, који би били позвани, да, код владе заступају интересе наше автономије, не испуњавају своју дужност. Циљао је тим на посланике на државним саборима. Говорник се томе не чуди, јер зна да их народ није на својим плећима унио у те саборе. Наш је народ нослиЈе свијетле појаве Милетићеве напустио политичку борбу и постао пасиван. Баш ради тога он је данас ипе ^иапМе пе&Н^еаМе у једначини државне политике. То стање не смије остати, у народу треба развити мисао за све гране народнога рада, учврстити вољу за чување народних права на сваком подручју, јер ће он само у том случају представљати једну величанствену појаву. Др. Б. Медакови% рефлектује на говор дра 'Бурђевића. Мило му је што се овај вратио у саборницу да га чује, јер сад се више не би могао тек послије 2—3 недјеље пробудити и говорнику одговарати, већ би морао чекати толико мјесеци а можда и толико година. Не само да је др. 'Бурђевић са ријечима, са којима је излагао начин, како се само могу санирати повреде од стране држ. власти, дочарао и оживио дра Максимовића, који је исто тако говорио и исти начин препоручивао, већ ево и у пресуђивању положаја. сабора од 1897. год. и овог, и препоручивању ноступка којег треба да се овај сабор држи, приближује се схваћању дра Максимовића. Разлика је само у томе, што је за дра Максимовића био већ и ноложај сабора од 1897. тако повољан, да је требао бити поступак мудар, опортунитетски, или као што др. Ђурђевић каже достојанствен. Опет обојица као један осуђују поступак ко.јег смо се ми и на сабору 1897. држали, а конзеквентно и сада држимо. За то се брат Љубојевић толико мучи да себи протумачи, за што су се наше двије странке држале једна према другој сасвим друкчије него сада. Он го тумачи тиме, што као да је дошло „нове крви". И биће да је од некуд унесена уливена нова крв. Препоручује по ново приједлог мањине. Др. Н. Ћур^евиЛ. Медаковић је био дугачак он хоће да буде кратак. Истиче да има људи, који криво интенретирају, као што други боЈе не разликују. Мисли п опет, да нетреба подносити представку 1897. године.