Српски сион

6Р. 41.

,СРДСКИ СМОЦ.'.

О тр . 687.

— те се истош наредбом „друге слпчне књвге у речении училиштима унаиредак за тај ггредмет употребљавати не смеју." (Учествоваве пооланика у оабороким седницама.) У седнидама овогодишњег заседања нашег народно-црквеног сабора ирпсуствовало је посл ника у седници I, 70. II, 68, Ш, 69. IV, 67. У, 66. VI, 64. VII, 58 VIII, 57. IX, 55. X, 51. XI. 54. XII, 69. ХШ, 60. XIV, 39. XV, 43. XVI, 52. XVII, 54. XVIII, 52. XIX, 48. XX, 52, XXI, 51. XXII, 50. ХХШ, 53. XXIV, 51. XXV, 50. XXVI, 52. XXVII, 54. XXVIII, 51. XXIX, 55. XXX, 56. XXXI, 55. XXXII, 59. ХХХШ, 56. XXXIV, 58. XXXV, 64. XXXVI, 64, а у XXXVII седници 62 посланика. (Извештаји о саборским седницама.) У данашњем броју завршени су извештаји о седницама овогодишњег саборског заседања. При састављању тлх пзвештаја служилисмо се белешкама свога известиоца и саборским заиисницима. Говоре носланика радикалне, самосталне и либералне странке, доносили смо онако, како су они саопштени били у листовима дотичних странака. Чинили смо то зато, да нам се ие може пребацитп необјективноет и тендеицпја, којом су н. пр. у неким листовима изношени говори носланика који не нрипадају странци, које дотични лпстови заступају. Неки су листови у несолидности својој чак п опаки бпли, извргавајући у пзвештајима својпм поједине говорнике руглу. Томе ће се у другом заседању саборском наћи већ лека. А да се дође и до званичног, те и највернијег извештаја о раду сабора, као п о свему оном што ко каже и што се уради на сабору, потребно је, да се у будуће узму званични саборски стенографи. Штета је, да их није било и на прошлом саборском заседању. (Наши средношколоки ученици у Хрватској и Славонији.) Да се види, колпко је наше средњо школске младежи у нојединнм заводима, повадилп смо из годишњих извештаја, који су на крају школске године 1901./1902. штампанп, ове податке: 1. Сри. вел. гимназ. у Ср. Карловцима 292 2. Кр. вел. гимназ. у Загребу (Доњп град) 98 3. „ „ „ Госпићу 86 4. „ „ „ „ Осеку 43 5. „ „ „ „ Винковцпма .... 37 6. „ „ „ „ Пожези 25 7. „ „ „ Сушаку 25 8. „ „ „ „ Вараждпну .... 6 9. Кр. реал. гимназ. и тргов. шк. у Земуну а) 131, б) 28 159 10. Кр. реал. гпмн. у Гаковцу (Карловац). 104 И. , „ „ „ Беловару 70

12. Кр. реал. гимн. п тргов. шк. у Загребу а) 59, б) 10 69 13. Кр. реал. гпмн. и тргов. школи у Осеку а) 23, б) 8 31 14. Кр. реал. гимназија у Сењу 13 15. Кр. мала реал. гимназија у Мптровици 85 16. „ „ „ Петрињи . 69 17. Комунална ма.та реал. гпмн. у Вуковару 27 18. Срнска женска учит. школа у Карловцу 59 19 Самост. женска учпт. школа у Загребу 45 20 Прнврем. женскп лицеј у Загребу . . 39 21. Српска мушка учит. школа у Пакрацу 59 22. Кр. мушка учпт. школа у Петрињи . . 42 23. „ „ „ „ „ Осеку ... 12 24. „ „ „ „ „ Загребу . . 7 — вић. Разне белешке. (Први руски храм у Манџурији.) Манџурију у последње време све внше и више насељују Гуси. Томе је много припомогла градња источно Кптајске жељезипце, која је собом довела силу руских инжињера, технпчара. надзорнпка и раденика. Међу готово нолудивљпм Кинезима осећао се тај народ отргнутпм далеко од цпвилизованог света Особито тешко падало им је иемање цркве и школе. Школа је била јако погребна, тим више, што сви ги беху фамилијарнп, са децом, дораслом за школу. Пошто је тој нотребп удовољено, оснпвањем „прве руске школе у Манџуријп", стало се жпво радити и на успосгављању храма Вожјег. У центру Новога Града, | недалеко од варошп Харбипа, поче се иомоћу Божјом нов храм зпдати, али нобуна кинеска, не само да запречи даљу радњу, него и у иола готову цркву разрушп. Но ускоро после доласка здружене европске војеке, храм се поче поново зидати и за кратко време буде готов. Освећен је у прпсуству генерал-губернатора Гродскова. Из истих скоро потреба живо се радп, да се у Чикагу, у Сев. Амерпци оснују иравославни храмови. Добровољним прплозима православних верних купљено је земљиште за цену од 10.000 рубаља, а за градњу саме цркве скупљено је 28'000 руб. (Икона Мајке Бонф у манастиру Ватопеду). У Атонском манастпру Ватопеду налази се јединствена пкона Матере Божје. Слика преставља Матер Божју са Младенцем Исусом на рукама. Старо Атонеко предање говорп, да се за време молитве старешпне манастирског чуо глас из иконе: „Не отварајте врата, него гоните непријатеља". Уједанпут виде игуман руку младенца Исуса прислоњену на уста Богоматере и чу глас Исусов: „Остави их, нека их