Српски сион

Отр. 688

„СРПСКИ

сион

Бр. 41.

казне". Но , ГГреиплостпва успела је предупредитп казну. Напме, старешпна сазове сву братпју, наоружа их и помоћу Божјом и Богородице, одбију разбојнпке са зидина манастпрских. Кад одмах затим уђоше у храм, да благодаре Богоматерп на милостп и помоћи њезиној, видеше, да још непрестано стоји рука Иоусова на уснама Богоматерпиим. У том положају и дан данас стоји та икона. То је пдеја те иконе. Лик Богородичпн пун је милоерђа и сажа лења, дочпм лик Младенда Иеуса изражава лиде строгог Судије, Бога-караода Старог Завета, и ако му је тело жладеначко. То је дакле јединствена икона на целом свету. Она преставља Богородичино заступање грешних пред разгневљеним Сином њезиним, како овде на земљи тако и горе на небу. (Издање Будијске Библије). Из Кјахте у Монголској јављају руским листовима, да се Монголн спремају да издаду у једној грдној књизи сву Будину науку. Једаи од Халхашких кнежева издаће ту књпгу нод имевом „Гавџур и . Оео ће издање битп нанисано на дебелој црној, спмволпчким знацима украшеној артијп. Сво издање састојаће се пз 108 томова по 360 листи у сваком тому. Преписивањем, спремањем артије и слика баве се сада 48 људи, што ће се у току времена и повећатп. Прп повољним приликама радпће се 5 год. Дена издања, без преписпвања, коштаће 20'000 лана, што у нашој вредности пзнаша 750.000 круна. (Друштво за историју Француеког протестантизма.) „Друштво за историју француског протестантпзма" у Паризу славп ће за кратко време своју 50-тогодишњпцу. Том прилпком спремпће се интересаптна пзложба, где ће се изнетп сви портрети најзаслужнијнх раднпка за ширење протестантизма у Француској. Затим ће бпти пзложен скуп најбољих дела хугенотске лнтературе, међу којима ће се впдетп најстарија кздања и медаље за успомепу на Вартоломејску Ноћ. Особито интересантно ће бнтп оделење са предметнма, који су у свезп са познатпм процесом Каласовим, чувеним и тиме, што је у њега и Волтер умешан био. (Шта стоји канонизација ?) Закћиг^ег КаЉо1. Кћ'сћеп-21#" износн, поводом канонизације Креш ченција Хеса из Кауфбајрена, колико стаје такви свечаност. По извештају тих новпна, требало је 20.000 лира „таксе" у корист курије, 5-000 лпра цркви, 13-000 лпра на издање лика и бнографпје новога свеца, 10.000 лира, за лик поднесен папн. К томе треба додати расходе за декрет, музику, освећење, на непзбеже „дарове" кардиналпм-а који уча- !

ствују, п читавлј гомили других запослених у тој свечаности лпца. На тај начпн, једна канонпзација кошта 80.000 лпра. (Непокретна имава духовних конгрегација у Француској.) У свима готово листовпма читамо, да француска влада енергично загвара скоро све школе, које стоје под унравом и влашћу разних рпмокатоличкпх копгрегација. Повод томе дало је огромно богатство, како покретног тако п непокретног иметка тих конгрегација, јер оне својпм богатством, а и васпптањем пмађаху силан утецај на масу и омладину. Да би државна влада паралисала тај утецај, конфисковала је сва та конгрегациона добра п позатварала све духовне школе, које стоје под управом тих конгрегацпја. По карти, изданој да се види колики размер територије заузимају ненокретна добра мушких и женских конгрегација, види се, да су од 1881 — 1898. год. непокретна добра износпла вредност од 800 мплијуна до 2 мплијарде фран. Ту вредасст, поседовале су конгрегације официјалпо. Но ако се вред пост иметка, која се фактпчки налазе у рука^а конгрегација рачуна, онда сума нзносп преко 10 милијарди франака. (Начелна одлука.) Кр. уг. министарство богочасти и јавне наставе, одаслало је кр. надзорнпштву основних школа у Торонталској жупанији о. г. бр. 24511. 14. V. ову окружиицу, коју је публпковао званпчни орган министарства од 1. октобра у свом 21. броју о. г., у иогледу молбе родитеља назаренских, да им деца не мохађају јавно богослужење као и обуку у вери. „Враћајући вам молбу подастрту од Н. п Н. становника. ... који се називају назаренима, а припаднпци беху рпмо-катол. к грчко-источне цркве, у којој моле, да им се деца ослободе од похађања службе Божје, ради знања дотпчних родптеља с тим, да молбу која нема зеконитог основа, не могу исиуппти. У смислу закона од г. 1894. ХХХП. §. 7. односпо закон. чл. Х1ЛП. §. 26—29. од 1895. г. мора свако школообвезно дете, све ако му родитељи и не прппадају једној од прпмљених и законпто припозиатих веропсповести, у истој се васпитати. — Иошто такозвана назаренска вера не спада ни у прнмљену ни у законом прпзнату вероисповест; пошто је даље похађање цркве саставни део верској наставп, и пошто је верска пастава у смислу закон. чл. XXXVIII ех 1868. саставнп део опће народне наставе, те на крају, ирекршај дужностч наставе и онда настаје, кад је само п о делимпчном прекршају, реч т. ј. кад се деци код куће забрани похађање цркве, очевпдно је, да