Српски сион

С* р . 730.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 44.

Саборском Одбору на сусрет у начелним питањима регулације одношаја автономије нрема држави. И да је сабор 1897., боље рећи, да је наша интелигендија пре састанка сабора тога и његова избора, умела и могла бити тада на висини своје дужности према народно-црквеним интересима, та би питања овда решена била, а наша автономија ослобођена немилосног синџира, који дај Боже да јој и кости не сломије, као што јој је крв и месо сасушио. Но било и прошло. Ради се о том како ће бити. Овакако и за нашу цркву и црквену автономију има значаја у покрету угарских протестаната, ко.ји је без сумње, добио израза свога и у говору барона Банфија. Није питање хоће ли барону Банфију пасти у део та слава, да се његовим утицајем оживотворе начела XX. зак. чл. од г. 1848. Ствар је у томе, да та начела постоје, да се локрећу, и да њихово оживотворење тражи једна силна струја. Протестанти су снага у Угарској ; а снага лежи и у самој идеји узвишених начела тога закона. Идеје моралног основа побеђују, оне носе услове за победу саме у себи, а имају само да сачекају време и људе, који ће пх оживотворити. Победа њихова питање је, дакле, вреаена. На становишту начела XX. зак. чланка од г. 1848. стојимо и ми, а стојаћемо и од сада, у борби за права своје цркве и у њојзи црквене автономије. Изјаве у Колошварској реформатској скупштини сматрамо као сигнал борби за узвишену идеју и велика начела, која цркви дају слободу, а свима вероисповестима хришћанским потпуну равноправност. Тај покрет симпатијом примамо, без обзира с које стране долази. Одобравамо начело покретатог. А знајући снагу руке, која га се прихваћа, признајемо му и важност. Мисао тога покрета, да се општим државним законом регулише једнаки одношај државне власти према свакој цркви и свпма хришћанским вероисповестима и њиховим црквеним автономијама, захтев је и нас иравославчих Срба у држави Св. Стевана. Сматрамо дужношћу свију фактора наших, да. на томе захтеву и становишту оснивају целу своју акцију, а у остварење њихово ца уложе сву снагу мудрога и одлучнога поступања. 1п ћос 81§по! Симпатијом и радошћу поздрављамо мисао таквог захтева и у покрету угарских протестаната, а с уверењем, да ће у општој победи

хришћанских идеја, љубави, правде, слободе и једнакоети, бити победа и наших идеала, наших тежња за слободом наше цркве и ослобођењем наше заробљене црквене автономије. Јеремић.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Митрополитски Црквеии Савет) 0 радњи у седшшама овог Савета од 15, 16 н 17 октобра о. г. орган раднкалне странке доноси овај извештај: Од начелне вредности донесене су ове одлуке: 1.) Поводом јрдног елучаја, да је окружнн протопрезвнтер нступно из конзисторпје решено је: јавпти конзисторијама, да су протопрезвитерн као вприлни чланови конзистори је дужни док су у служби нспуњаватп дужностп члалова епарх. копзисторије. 2.) Решено је, да конзисторије приликом испитпвања молбеница на упражњене парохије у случају одбацивања молбенице какве према §. 57. Најв. Кр. Рескрипта слово Г.) дужне су павести п разлоге, против којих се може утецати на митропол. цркв. савет. 3) Поднети пзвештај о раду митроп. цркв. савета српском народно-црквеном сабору. (Саборски Одбор) држао је своје седнице даиа 28, 29, 30 п 31 октобра о. г. под председништвом Његове Светости, преузвпшеног господина, патрпјарха Георгија ЂранковиИа. Од чланова присутни су били: високопреосвештенп еппскоп Вршачки господин Таврило ЗмејановиЛ, те г.г. парох Божицар Попови%, парох Сава СтојаковиЛ, Др. Миша Михајловић, Др. Жарко МиладиновиК, Др. Мита Мушицки и Др. Стеван ЈовановиИ. Пошто са друге, званпчне стране, извешгај о радњи Саборског Одбора не добпјамо, то ћемо извештај о тој радњи донети по извештајпма, које доносп орган радпкалне странке. Гласи овако: Кр. земаљска влада у Загребу, делећп поједпнпм српским православнпм црквеннм општпнама припомоћ за градњу плп оправак цркве нл' кога парохијског здања нпгда те припомоћп не даје да општина сама тпјем новцем рукује, него те градње нлп оправке сама пзводи, преко својих органа. Против тога обратио се Саборскп Одбор преставком, алп ни те преставке нпје влада уважила. Саборскп Одбор је поново закључио, да се обрати преставком, да бар дотичну своту стави иа расположење Саборском Одбору, кад неће, да то учини појединој црквеној