Српски сион

С тр . 742.

„орцоки ств\

Б р . 45.

медбама као такав, који одговара потреби, те је уз цену од 188.524 К 05 пот. расаисана (оФертна) минуеидо-дражба; да је новереио извршење градље предузимачима Рајхлу и Молцеру из Суботице са нанлатом 1Л% на грађевну своту (С. 0. 2863)677. ех 1900.), те по исходу грађевне дозволе и сачињењу уговора (С. 0. 4149:787. ех 1900) градња отпочета и прошле 1901. год. и довршена и налази се у стадијуму колаудације. по којој ће се моћи установити цела грађевна свота. Најпосле код овога предмета имамо споменути одлуку бр. С. 0. 1245|28 ех 1899. у којој се прецизира, које мање оправке на резиденцијама спадају на терет дотичном плодо-уживаоцу. а које на терет неприкосновеном Фонду. Одлуком бр. С. 0. 5975Ј2335. ех 1897. дозвољено је на образложеиу молбу сечујске срн. нрав. цркв. опћине односно преосв. г. епископа будимскога, да иста опћина може бесплатно употребм^и кућу и кућиште у Д Сечују за парохов стан, ну без норемећења постојећега приватио-цравног стања. Непокретпости епископске у Д. Сечују, које су стајале у грунтовници на имену блаженопоч. епископа Арсенија Стојковића, уписане су сад грунтовно на име срп. прав. епископије будимске (С. 0. 4816[ 1303. ех 1898.) Одлуком бр. С. 0. 8068Ј2081. ех 1898. дозвољен је преосв. г. епископу будимском 4 % зајам од 4000 Фор. из нар. цркв. Фондова на реконструкцију еписк. виногради, тако да га врати у року од десет година дана. Одлуком бр. С. 0. 2445|57. ех 1898. узет је на знање уговор између преосв г. епископа вршачког и А. Г. у погледу засађивања једне количине епискогккога земљишта виновом лозом, Ну ова ствар се каспије развила тако, да но извешћу нреосв. г. енискога вршачког уговором обвезани А Г. није био у стању задовољити захтевима уговора, те није виноград у онаквом облику ни подигпут, како се уговором утаначило; па по гато ни г. епископ није имао средства за такво инвестирање; а да не би виноград остао необрађен (пенакаламљен и др.) то се преосвећени исти г. епископ обратио с молбом, да му се дозволи, да подигпе хипотекаран зајам из аграрне банке уз 15-то годишњу отплату, коју би дужност, до коначне отплате, свагдањи епископ сносио; ну Саборски Одбор није те молбе решио мериторно, него је изјављено, да се позоое и притегне А. Г. на иснуњење уговора (С. 0. 1416)26. ех 1900.). Услед утока преосвећенога г. епискоца уништио је преузвишени г. кр. уг. министар-нредседник ову одлуку и наредио, да се донесе меритерна одлука, на што је Саборски Одбор донео мериторну одлуку дпе 15. (28) септембр 1900. бр. С. 0. 4609ЈИ44., којом је нреосв. г. епископа са молбом одбио, да се на терет поменутог виноградског земљишта као нар. цркв. добра диже зајам, јер се то земљиште не увлачи у конгруу епископске дотације, иити је законом наређено, да се мора засадити виноград, ако угине. Преосвећени г. епискон је и против ове одлуке поднео уток високој кр. уг. влади (С. 0. 8054)1741. ех 1900.) Унућен је Фискалат н. ц. Фондова и заклада, да подеесе мишљење у погледу правнога одношауа епископске резиденције бачке и летњиковца у Св. Андреји према н. ц. неприкосновеном Фопду, из којега су подигнуге. По што су по пријави епитропа вршачкога Косте СтеФановића без дозволе Саборскога Одбора нродане у бесцење камените плоче, извађене из стазе око еиископске резидеиције вршачке приликом асФалтовања исте стазе, а које вреде до 2400 круна, и по што преосв. г. епдскоп вршачки није био вољан дати извидети ствар и учинити овопредметно саопћење, то је ствар нредана фондовском Фискалату на даље сходно поступање ради заштите иптереса неприкосновенога Фонда. (С. 0. 3756)666 ех 1901; С. 0. 5231 ; 1082. ех 1901; С. 0. 6449|2102. ех 1901.) Осшавине иза блаженопок епискона: вршачкога Емилијана Кенгелца, будимскога Арсенија Стојковића и темишварскога Никапора Поновића налазиле се у 1901. под расправом односно парницом; а није потпуно окончана ни ствар оставине иза блаже-