Српски сион

бр . 45

.стпики сион.«.

О тр . 743.

ноноч. епископа бачкога Германа Опачића (неунесено 1000 К С. 0. 2959)732 ех 1901; С. 0. 6794)1899. ех 1901.) Из расправљене оставине блаженопок. умир. епископа темигнрарскога Антонија Наке претекло је 16.198. К 95 иот. те је половина те своте унесена у нар. цркв. неприкосновени, а половчна у нар. цркв. клерикално школ. фонд. Код епископских оставина имамо част иотаћи одлуку преузв. г. кр. уг. мип председника од 13. јуна 1897- бр. 9334ЈМ. П., којом је преузв, исти ставио ван крепости одлуке Саб. Одбора бр. С. 0. 2776)948. ех 1896. и С. 0. 4931)1733 ех 1896. Саборски Одбор је тим одлукама био одбио захтев нреосв. г. епископа вршачког Гаврила Змсјановића, да му се предаду уз инвентар из оставине благопок епископа Нектарија кућни и собни намештај, кухињски прибор и посуђе и златан напрсни крст, који је као епископски накит (орнат) намењен за цркв. употребу и то на темељу дотадање управо сталне праксе и одређења чланка 28. и 29. изјазн. рескрипта од 16. јула 1779. Ну услед утока преосв. истога г. епископа стављене с.у те две одлуке ван крености и Саборски Одбор је позван да донесе нову одлуку. Новом одлуком бр. С. 0. 3827 2049. ех 1897. су горње одлуке делимично измењене и решено, да се упитни предмети г. енископу предаду инвентарно, као Фундус инструктус. Иитеркаларни рачуни епископије будимске за време од 10. (22.) нов. 1896. до 4. (16.) Фебруара 1897. одобрени су; а и наставак тих рачуна оо 17. Фебруара 1897 до 19. јануара 1898. одобрен је такође. Уједно је учињено расположење, да се неке покретне ствари, набављене из прихода интеркалара, уведе као коренити иметак у инвентар егшскопијски. Одобрени су и интеркаларии рачуни епископије бачке за. време од 6. (18 ) јануара 1899. до 10. (22.) јуна 1899. Исто су тако одобрени и интеркал. рачуни епископије темишварске за време од дана смрти преосв. г. епископа Никапора т. ј. од 22. јула (4. авг.) до 1. окт. 1901. т. ј. до дана, кад је управу од митрон. патријарашкога маидатара преузео прев. наименовани администратор за удову е нархију темишварску. У години 1898-ој попунио је Саборски Одбор избором једно упражњено енархијско-епитроиско место у Вршцу и једио у Н. Саду; у години 1899-ој пак понунио је оба места енархијских епитропа у Плашком, и најпосле у год 1901-ој попуњено је једно упражњено епархијско-епитропско место у Темишвару и једно такво у Вршцу. 3. Манастирска добра. Одлуком бр. С. 0. 154.[80. ех 1897. и одлуком бр. С. 0. 5410. 1667. ех 1899. учинио је Саборски Одбор расположење, да се иметак манасширски без знања и закључка манастирскога братства односно без одобрења надлежне више власти не оитереЛава, сходно одредби §-а 11. привр. упутства за манастире од 1876. године. Како је месго надзорника нар. цркв. добара упражњено, учинио је Саборски Одбор расположење, да саборско-одборска поверенсшва ирегледе мапасширска добра у архидијецези и осталим епархијама, што је у току 1897. и 1898. и учињено. Одлуком бр. С. 0. 5348.\1531. ех 1898. упутио је Саборски Одбор управе Фрушкогорских манаетира, да по могућности завецу у манаст. господарству рацијонално ичеларство. Покушај манасшира Беочина у години 1897-ој, да из оне своте, коју је за продато цементско земљиште и припатке добио, нрема намени те своте, купи на вечито сходно ненокретно добро, није испао за руком. Обзиром на веома сиромашно стање манасшира Бођана и да би се код истог манастира могле спровести најпотребније оправке, дозволио је Оаборски Одбор истом манастиру из манастирскога Фонда зајам од 5300 Фор. и своту од 2000 Фор. као милостињу (С. 0. 4533.[1318. ех 1898.) што је и преузв. г. кр. уг. министар-председник одобрити изволио.