Српски сион

С* р . 744.

„СРПСКИ сион.

Бр 45

Одлуком бр. С. 0. 5189.Ј1394. ех 1897. дозволио је Саборски Одбор маиаетиру Шигиатовцу, да из сопственога иметка узајми без камате 3000 Фор., по што му је то лето изгорело жито и пића за марву. Ради изведења генералних оправака и нових градња на цркви манастира Шиша• товца , даље на манастирском здању и око канализације, дозволио је Саборски Одбор истом ман. Шишатовцу потребан зајам из сопственога иметка на коначну исплату свега овопредметнога посла; ну замерио је управи истога манастира, што је без одобрења надлежне власти оправке у већем размеру извести дала и установљену своту оправака тако знатно прекорачила. У својој одлуци од 14. (26.) децембра 1898. бр. С. 0. 7440. 2080. — не дотичући се духовне стране овога питања — изјавио је Саборски Одбор, као врховна нар. цркв. азтономна непосредпа надзорна и контролна власт над ерп. нар. цркв. добрима (саборско устројство, §. 22. г.), да <;е јеромонах Г. Петровић, који је с јесени 1898, постављен за иривр. управитеља ман. Војловице — не може постављати у оиће за управитеља над нар. црквеним, дакле ни над манастирским добром, те ни над добром манастира Војловице и да би се исти имао са напоменутога места уклонити, по што се већ пре тога показао ттиупо нееаособним у унрави и руковању срп. нар. цркв. иметка. Уједно је пријављена ова ствар св. архијерејском синоду у погледу на духовну страну овога постављања Одлуком од 15. (27.) децембра 1899. бр. С. 0. 7372.|1853. потврдио је Саборски Одбор ону одлуку архидијецез. админ. одбора, којом је протосинђел Др. Е. ил. Радић, као бивши настојатељ манастира Крушедола осуђен на накнаду штете манастиру Круптедолу (од 6562 Фор. 03 новч. са прип.) и ироглашен да је у оп%е неспособан за уираву и руковање манастирским односно нар. цркв. иметком. (Види С. 0. 7440.(2080. ех 1898.), те је наређено, да се исти има и са управе иметком манастира Војловице уклонити, и да се не може постављати на управу, да рукује нар. цркв. иметком, на што је епарх. админ. одбор вршачки и донео одлуку у том смислу; ну услед утока реченога настојатеља, дошла је та ствар ви"окој кр. уг. влади па одлуку (С. 0. 2072. 2309.|618. ех 1900.) и није још била решена до краја 1901. год. Одлуком од 28. септ. (11. окт.) 1901. бр. С. 0 4000.11655. нису одбрени у целости рачуни манастира МесиЛа за године 1892, 1893, 1894 и 1895, него је тадањи одговорни управитељ протосинђел Др. Е. пл. Радић осуђен, да истом манастиру проузроковану штету са 10.671 К 12 нот. накнади, којом приликом је истоименовани бив. управитељ ионово ироглалиен крајње несиособним за уараву и руковање манастира. односно манаширским и односно нар. цркв. имешком. Питање о г^сушењу баре манасшира Фенека ради получења плоднога земљишта било је такође предметом одлука Саборског Одбора; ну то нитање до конца 1901. није могло бити приведено коначном решењу. Учињена су сходна расположења да манастир Ораховица дође до својих, неправилним начином отуђених хрв. слав. земљорастеретних задужннца (од 990 Фор. и 90 Фор.) и неподигнутих камата. Услед црив. пријаве, да се иметак ман. Војловице упроиашЛује, наређена је истрага; ну изаслано овд. поверенство није могло пронаћи иикакве штете; међу тим су и после овога стизале и безимене и потписане пријаве истога садржаја, услед чега је наређено епарх. админ. одбору вршачком, да спроведе најстрожију истрагу (С. 0. 3774.1777. ех 1900.) који је том и задовољио. Одлуком бр. С. 0. 3370 925. ех 1899. одобрена је нагода изме^у манастира Крушедола и ирњавораца крушедолских у погледу на сегрегацију иашњака, по којој је манастир добио 72|4-§т ју т ра. МодиФикација ове нагоде одобрена је под бр. С. 0. 8390.(1938. ех 1800. Одлуком бр. С. 0. 3520(926. ех 1899. је наређено управа манастира Ковиља,