Српски сион

Б р 45 »ОРПСКИ СИОН.» С тр . 745.

да учини кривичну кријаву против бивгиег настојатела манастира Ковиља игумана М. Ђорђевића због проневерења одноено неверног руковања манастирског иметка. Уређење питања о земљишту манастира Златице, које уживају прњаворци, започето адлуком бр. С. 0. 54=46 1291. ех 1899. није било до краја 1901, окончано. Да би жанастир Ђођан могао довести у ред своје имовинске прилике, дозвољено је у први мах, да 40 јутара шуме претвори у ораницу; ну како надлежна држ. власт није одобрила молбе ман. Бођана за искрчење 40 јутара шуме, него је указала на целисходност искрчења 80 јутара такове, то је на молбу манастирске управе, а по саслушању надлежног епарх. ацмин. одбора бачкога уз измену одлуке бр. С. 0. 6898| 1774. ех 1899. дозвољено, да ман. Бођан може у смислу преднога односно дозволе вис. кр. уг. министарства за пољопривреду у року од 10 година дана искрчити цео комилекс од 80 јутара шуме уз односну примену културе (сејања и засађивања). Одлуком бр, С. 0. 2047.ј501. ех 1901. установљени и за све ман. управе прописани су нови обрасци за вођење манастирских рачуна о приходу и расходу и за исказивање служитеља и надничара. Одлуком бр. С. 0. 346164. ех 1901. дозвољено је манастиру Ораховици, да може 92-Н- тјг лутара и 69 т , т /(лг јутара старе проређепе шуме, правије шикаре, искрчити и у пагањак односно у земљу за плодоносно обрађивање претворити. Обзиром на сиромашто ман. Базјаша дозвољено је из манастирскога Фонда свота од 1694. К 20 пот. на најпотребније оправке манастирске цркве и здања. (С. 0. 2317|653 ех 1902.) Одлуком бр. С. 0. 4456 1381. ех 1901. узео је Саборски Одбор на знање новосачињене (шумске) „ гоеаодарствене основе " манастира Беочина, Гргетега и Раковца; а одлуком бр. С, 0. 6538] 1858. ех 1901. узео на знање исто такве основе манастира Бешенова, Јаска, Врдника (Раванице) и Шишатовца и госиодарствене ирограмг за шуме манастира Мале Ремеге и Фенека, а уједно су упућене управе горњих манастира, да се строго држе установа прописаних горњим основама и програмима. Најпосле што се тиче манастирских рачуна, пре свега имамо споменути одлуку од 18. (30.) марта 1899. бр. 580|зап. којом су таксативно набројани недостаци, који су онде при прегледу рачуна код велике већине манастира опажени у погледу на манастирске дневнике о надничарима о намирама и протунамирама, о год. пристојбама братства, о склапању рачуна обзиром на рубрике нредрачуна, о путним трошковима о чељади, о продаји вина, марве, свиња, шумских дрва и др. — и којом је наређено, како се има поступати, да се у свему тачно одговори проаисима наредбом бр. С. 0. 337)107.ех 1876. изданога „Упутства у погледу администрације, рачуноводства и рачунополагања манастира". Сгаање ирегледа односно финалисања манастирских рачуна концем године 1897. 1898. 1899. и 1900. не може се назвати новољним, јер за те четири године није финалпсано само пеколико рачуна, а велика је већина на Финалисање поднесених рачуна враћена на разјашњење. Стање се поправило тек 1901. године, кад је знатан број ових рачуна коначно решен (финалисан). Што се тиче иоднашања манастирских рачуна на финалисање од архидијецезанског и осталих епархијских админ. одбора, то треба да су до сад иоднесени рачуни бар до гукључно 1900. Рачунајући тако није поднесено Саборском Одбору 21 комад (година) рачуна, што показује, да је заостатак са 7 рачупа мањи него концем 1900. По епархијама распоређено стоји овако : Архидијецеза са 14 манастира није поднела — — — — 13 комада Еиархија бачка са 2 манастира поднела ,је све — — — — „ Еиархија будимска са 1 манастиром није поднела — — — 1 „ Еиархија вршачка са 3 манастира није поднела — — — 5 „