Српски сион

С* р . 806

Бг. 49.

црквене организације ио народностима и државама уређене, ма да је при свему томе јединство у научању православне цркве одржано. Не бих имао г. предговорнику ништа више стварног да одговарам. На концу се морам још да осврнем на ову примедбу госп. предговорника. Он рече — да се са угарске стране не ће никада прихватити назив „српски" за нравославну црквену организацију у земљама круне св. Стевана, да ми то добро знамо и да смо у том уверењу овај предлог изнели. — Овај испад г. предговорника не ћу да назовем правим именом, не ћу у разправу ову да увлачим оштрине. Ја сам г. предговорнику, позивајући се на иозитивни угарски закон, доказао, да се народно-црквени сабор синод и митрополија зове српеким именом, а може се лако уверити, да се и све остале области срнеке самосталне православне црквене организације у Угарској та1:о називају, и да се ради само о промени назива „грчко источни" у „православни". Кад сам г. нредговорник донушта, да се зовемо православни, зашто претпоставља код других мање либерализма у том погледу. Не би могао наћи озбиљна разлога, којпм би се дала такова ускрата оправДати, узели ствар ма с кога, осим скроз назадњачког гледишта. Ја се у име своје и у име одбора ограђујем против инсинуације, да сам извео високој кући предлог <1е 1апа саргта. Ствар је озбиљна и ја сам ју као такову пред високу кућу изнео. Није добро из страначких разлога омаловажавати деловање сабора у тако важним и осетљивим стварима као што је ова. (Одобравање на десници.) Препоручујем предлог. Бан Драгутин гроф Еуен Хедервири. Високи саборе! Г. заступник делнички рекао је међу осталим и то, да сам ја хтео нешто прећутати, кад се изнео тај предлог и да нисам казао оно што сам мислио, те да ће он то надопунити тим, што ће рећи, што ја нисам хтео казати, да сам наиме не верујем, да ће што из тога бити. Г. застунник хоће да нагађа мисли, али у том иогледу нема среће. Ја нисам имао ништа ирећутати. Ја сам конетатовао чињеницу, изнееену у нредлогу одбора, нротив које немам ништа да изнесем, а могао бих само падопунити оно, што је и г. известитељ казао, наиме, да је она бојазан г. застунника делничкога, да не ће онај други фактор иристати на то, да се црква назове онако, како се овде у иредлогу истиче,

нотпуно неоправдана, јер како је рекао г. известитељ, већ је данас у постојећем закону то питање решено. Што је један нут решено, ваљда нема запреке, да се по други пут реши. Да се има црква звати православном Јили како другојачије, то је ствар више догматичке нарави; из политичких разлога да би тко имао што против тога, да се овако или онако зове. ти разлози нису ми познати. Ако је овде речено, да имаду сви остали Фактори код тога суделовати ради јединствености цркве, да се оно получи, што је добро и сходно, али се то по назору госп. заступника делничкога постићи неда ; то ја обратно држим, да сви они, који трезно мисле о самој ствари, ако имаду времена, да се с њом позабаве, да би врло брзо дошли до решења тог питања дакако ако ствар озбиљно схваћају, а не онеко — нека ми опрости г. заступник, који ствар није сасвим озбиљно расправио. То могу конклудирати из тога, што се у почетку свога говора поругљиво изразио оједном репрезентанту цркве.* То сигурно не жоже служити озбиљном проматрању којег иитања, кад се већ орган макар које цркве, у чијем интересу би се питање решити имало, извргава руглу. То сам морао споменути тим више, што сам увидео, да то г. заступнику никако није само онако ненромишљено испало, јер је касније, да констатује и своју сусретљивост напрам сљедбеницима православне вере, рекао: „нак нека им буде у Божје име," морам рећи, да се таква Формула у озбиљном часу не раби према оному, кому се хоће што добра учинити. (Заст. др. А. Харамбашић: Вама је пуно стало до Божјег имена и благослова.) Госп. заступник ме не ће учити, како ћу свога Бога да штујем, али ја име његово (Божје) не уносим у полемику, а најмање би га употребио онда, кад би у полемици кому нешто неповољно казати хтео. (На десници: Тако је!) Ја мислим, да сам тим и са своје стране образложио, што сам рекао, на сам сасвим озбиљно и промишљено рекао, што сам рекао, а да ништа нисам код тога хтео да ирећутим. (Живео! на десници.) Нредсјецник: Пристуна се гласању: Питам, прима ли високи сабор предлог комбинованог одбора богоштовног и правосудног о представци архијерејског синода православне сриске митро* 0 Св. Архијерејскои Синоду. Ур.