Српски сион
С тр . 807,
нолије карловачке као закључак овога сабора овако, како је пре прочитан био? (Нрима.) Овај је предлог примљен, као закључак овога сабора.
И з ј а в а. Манастирски настојатељи, као представниди монашкога свештенства, сакуиљени на своме збору у манастиру Крушедолу, сматрају за своју свету дужност да једнодушно најодлучније одбију нападаје управл,ене нротив монашкога свештенства на заседању српско-правосл. народ. црквеног сабора од ове године, и да са индигнацијом протестују нротив таковога безобзирнога и неправеднога пасртаја на њихову сталешку ренутацију. Монашко свештенство подносило је досада са великодушним самопрегорењем многе тешке и неосноване увреде, које су му наношене у разним приликама јавно и приватно, у штампи и у живој речи од особа позваних и непозваних, — и све је го по примеру свога највишега угледа у љубави нраштало. Кад су пак ти нападаји у јавности прешли сваку меру, утечући са планом на јавно мишљење, те тако нашли израза и у највишем телу наше народноцркв. автономије, и онде се са свом жестином излиле, 1 представници увређенога монашкога свештенства, који су дужни јавни углед свога сталежа према сваком, свагда и свуда чувати и бранити, не могу све то оћутати, ношто то од њих захтева углед св. цркве, којој су они свештеници и верни синови, затим високи углед монаштва, извојевани у иовесници како хришћанске опће, тако и српске цркве великим заслугама његовим, пошто не мање захтева то од њих верска свест у нашег народа, која се са такових јавних напа-
1 И то начином, који не стоји у складу ни са достојанством тога тела, ни са вахтевима ошнтег интереса, ради којега се и очекује у том телу стварна и објективна оцена управе са манастирским добрима, а која оцена никада не би смела нити затварати очи пред светлим стра-
нама, којих је пуна та управа баш ва доба од 1890. до данае, нити би смвла вбог можебитних кривица појединаца најдрастичнијом осудом вређати цело монашко свештенство и целокуцну манастирску управу. Ур.
даја слаби и убија, а народ без потребе силом саблажњава, — као и углед наших црквених јерархијских и автономних власти, које су, као коптролне власти, у смислу добро схваћених тих нападаја проглашене саучесницима тобожњих греха монашкога свештенства. 2 Преставници монашкога сталежа држеЛи тсрема■ томе да су такови наиадаји у јавности, било да су иначе разложни или не, штетни нарочито по јавни морал код наших верних , осуђују сваки нападај на свОЈ сшалеж, учињен јавно, а МИМ0 надлбЖних дисциплинарних власти, који су једино иозване и у стању да у том предмешу исшину дознаду и иравни поредак заштите, — као иостуиак, који није ни хришЛански доиуштен, ни родољубив. Пошто монаштво није нашло задовољштине за нанесене му увреде на сабору ни од стране председништва (нотпредседпика) српско-народнога цркв. сабора поводом изражених нападаја, и попхто одбијање тих нападаја није изречено у нар. цркв. сабору од стране монаштва, јер оно као таково онде није заступљено, то збор манастирских настојатеља налази за сада овај начин најзгоднији да јавно своју част заштити. У име збора манастирских настоја теља, држанога у манастиру Крушедолу 26. октобра 1902. Анатолије Јанковић с. р. председник. Соргије Попић с. р. перовођа. 2 И ако су те вдасти, свака у свом делокругу, како диспо8итивним тако и контролним расположењима својим настојале око унапређења манастирских добара, а којем су настојању манастирска настојатељства, осим неких веома ретких ивузетака, са пуном готовошћу увек излавила на сусрет. Ур.
ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Нарловачкој. (Сабороки Одбор) сазван је у седнпце своје за 11. (24). децембар о. г.