Српски сион

С тр . 803.

Док се то не збуде, узимајући на знање изјаву кр. зем. владе, но којој дотпчни владин спис, поводом кога је ова представка дана, није наредба већ допис у још недокончаној ствари, очекује овај сабор, свраћајући пажњу на тегобе представке, да ће кр. земаљска влада споразумно са архијерејским синодом ово питање повољном крају иривести. У Загребу, 12. нросинда 1902. Др. Јосии ПливериЛ , с. р. Председник. Др. Свешислав ШумановиЛ, с. р. Известитељ. Председник: Реч има г. известилац, да образложи извешће и предлог одбора. Известилац др. Светислав ШумановиИ. Киссаборе! Раснрављајући синодалну нредставку, која лежи на столу високе куће и донашајући предлог, о коме ћемо овде расправљати, имао је комбиновани — богоштовни и иравосудни одбор следеће пред очима: По разлагању српског архијерејског синода у предлежећој представци, имаде се вероисповест његовој бризи и научању поверена звати „православна". Одбор је овај назор реченог највишег духовног тела у српској православној цркви уважио, полазећи еа иринципијелног становишта, да је то духовно тело позвано, да компетентно установи, који је назив за његову вероисповест и цркву по науци његове цркве правилан — и што нема разлога бити противан, да се црква и вероисповест назива оним именом, које по њеним правилима иајбоље одговара. Одбор је при томе остао веран иазору овога сабора, који је у своме једном закључку прихватио наслов православан за ту вероисповест. Истина, да је после тога у закон од 1887. дошао назив грчко-источна али то се је збило очито с тога, што тај назив унотребљава законски чланак IX. из године 1868, 5 којим је српска црквена организациЈа у данашњем обсегу проведена, па се је морало у називљу и код нашега закона са тиме рачунати будући да се та црква нротеже на цео опсег земаља свете круне угарске. Закони дакле имају назив грчко-источна. а св. синод у иредставци према науци своје цркве тврди, да је назив: „Православан" исправан. Потребно је дакле, да ее називи закона удесе нрема ономе, што је но науци цркве иравилно, ако хоћемо, да тој цркви потпуну слободу у извршивању вероисиовести и у њеном црквеном животу зајамчимо. Но увп-

ђајући ту потребу и ноказујући готовост, да тој потреби задовољимо, морамо рачунати са чињеницом, коју сам сноменуо, а то је, како наш закон од 14. свибња г. 1887. вели, да српска грчко-источна црква у опсегу земаља круне угарске сачињава нераздељеиу целост — па рачунајући с њоме, држи одбор, да се промена законитог називља само у сиоразуму са свим нозваним законодавним Факторима тога опсега за подручје те цркве сходно и правилно извести може. Иницијативу за то најбоље је, да предузму органи цркве, која промену називља тражи, и зато одбор предлаже, да се то у закључку нарочито истакне. Сабор овај тим закључком изјављује своју готовост, да ће, колико до њега стоји, тој жељи на еусрет изаћи. Прелазећи на задњи пасус предлога, морам се дотаћи повода, услед кога је до ове представке догало. Повод је био допис кр. зем. владе, који је св. синод схватио као наредбу. Приликом расправа у одбору, очитовала је влада, да то није била наредба, него допис, којим се је хтело расиравити питање о називу вероисиовести у матицама, иошто су називи у тим исправама били разнолики — и за то је писан у тону полемичном, који није код наредаба уобичајен. Ствар се дакле тек на чистац извести мора, а извести ће се без сумње у добром сноразуму између св. синода и краљ. земаљске владе, јер је без сумње, да ће обе ове високе области, имајућ пред очима црквене и управне интересе свакако знати наћи повољан излаз у овоме иитању, док се оно законодавним путем коначно не реши. Са тим уверењем преиоручујем високом сабору предлог одбора. Председник. Реч има преузв. госп. бан. Бан Драгутин гроф Куен -Хедервари. Високи саборе! Част ми је на овај предлог одбора изјавити о становишту, које заузима кр. зем. влада према истому. Што се тиче ирвога дела предлога одборова, то изјављујем толико, да сматрам, сасвим коректним становитите одборово, да се наиме питања, које се тичу целовитости цркве, имаду иокренути но оному Фактору, који је на то једини иозван; и зато о том немам ништа даље да кажем, него сматрам и ја то решење најповољнпје, да се наиме каже, да у том погледу, ако се хоће штогод постићи, да то имаду на то позвани Фактори на својем месту учинити. Што се тиче друге тачке нредлога одборова