Српски сион

Број 50

„СРПСКИ сион*

Стр. 821.

рева и Господа обучена влашћу и силом, који неиријатеље своје под ногама Својим држи. У трећем ступамо ми у Његово свешилиште, где нам се открива Његова добра, угодна и савршена воља (Римљ. 12, 2.) т. ј. што је Он од вечности предопределио у споразуму с Његовпм Троичним јединством у погледу нашег спасења, а што Он тражп од нас по закону и Јеванђељу. У четвртом прелазимо ми у Његову тратезарију, где је за нашу душу и тело изложена богата закуска, с којом се можемо снабдети за сав наш живот. У петом прошењу ступамо пред његов суд и са грозом гледамо пред собом исписане греха, за које морамо одговарати Његовом правосуђу, али који се одмах изглађују заступством Јединда Сина Бож.јега, чим заиста обећамо, да ћемо бити трпљиви и пуни љубави према дужницвма нашим. У шестом прошењу улазимо у дом, где се чува за одбрану оружје, с којим можемо одолети свима искушењима неиријатеља нашег; тамо ћемо видети и лнчћ д^овнми, фитх к'крк1, врони) пракдм и ншмх спдссжа (слич. Еф. 6, 14 — 17.). У седмом прошењу преносимо се у Његов пренебески рај, и где нас не ће постићи зло, које сваки час у свету сретамо. Но да, тумачећи тако дубок смисао Молитве Господње, ми сами не бп остали без молитве, изговоримо с побожношћу још једном из дубине душе своје умилне речи ове свете Молитве: „СОтче нашх, иже еси на шкегкха, да скатитса ил1А тко«. Да прТидета царствУј твоб, да вВдетх воиа твоа , гакц; на нј ејси и на з(/Или. Хл-ква нашх нлс 8 цјнуи даждк у\т% днесх. И иЈСтави на/их доаги нашА, гакоже и <ии шставиАемх должникишг нашћ1<и%, и не введи насх ва искВшжп, но изкави насх штх лбкавагш. Шкад ткое встк царство и снла и слава во в-кки, алшнв." Молитва Христова биће услишана.

Срби сликари. БХХХ11. Шпиро Боцарић, академеки еликар, Српска Бока одњихала је Срнству два сликара — два брата рођееа. Отарији је добро познати нам Анастас Боцарић, о ком ћемо своју рећи у своје време; а млафи је Шпиро Боцарић. Пре нам је случајно до руку дошао

жнвотопис Шпирин, зато ћемо га пре и саопштити, што нека не буде на жао уваженом пријатељу мом г. Анастасу као старијем. Г. Шпиро се родио у Будви г. 1876. Свршио је грађанску школу у месту свог рођења. После навршене своје једанаесте године вежбао се у елементарном цртању под руководоством свога брата Анастаста, тадањега ученика Атинске сликарске академије. Кад сврши 6. разред грађанске школе, одсели се свом брату на Цетиње. Ту се у то време налазио руски профееор Василије Соколов, који приметивши сликарски таленат младог Боцарића, заволи га и, да би га осоколио на даљи сликарски рад, даваше му неке слике, да их под његовим надзором пресликава. Слике бијаху неке партије из Млетака. И он их копираше с таквим успехом, да су копије изазивале дивљење код виђених људи, што тада бијаху на Цетињу. И он за ове своје првенце нађе купаца. Једног узе Др. Симоновић тадањи књажев лекар, а другог — како чујем откупи Др. ЈГаза Костић. Потоњи је желео, да младом еликару изради и штипендију од манастира Крушедола, али није успео. Са Цетиње одведе га брат у Загреб, где пробави 2 У 2 године; а отуд оде у Мљетке с намером да се упише у сликарску академију. Ту мораде најпре провести годину дана у атеље-у чувеног теористе и естетичара професора Риналди-ја, да тиме стече права, да буде прпмљен у академију. Пошто је положио испит такозване „Ш. технике" и „препораторијума" ступи као редован ђак у 1пбШиМо <11 Ве11е АгИ" (краљевски завод за лепе вештине), где усаврши свој дар. Наопако се патио у Венецији. Да се хлебом нахрани, принуђен је бивао да црта карикатуре за локалне шаљиве листове. А доста је пута само за обед својом кичицом ишарао зидове млетачких ,,кабарета". Г. Шпиро је прошао све веће и главније градове Италије и ту посетио многе сликарске галерије, да стече што бољи укус. Људи, који су видели Шпирине радове, веле, да је он изврстан портретиста Млетачке школе. Сви његови нортрети од реда се одликују ванредном природношћу. А кад станеш нред икону, коју је он живоцисао, чистота лица, колорит и складност боја уверава те о вешто.ј руци сликаревој, који подражава Флорентинску школу — једину школу, којој је за