Српски сион

„ОШШ&И СМОН."

темељ служио здрав укус источно-православне цркве. Радови Шпирини у лепоти и вредности својој ни мало не заостају иза радова брата му Анастаса, који Српству даде величанствену слику ,,На развалинама српскога царства". Не само да не заостаје, него многп познаваоци радова и .једног и другог брата тврде, да. је Шпиро даровитији артиста од својег старијег братз. Но ово још није меродавао угврђено — благодарећи хрђавим материјалним ириликама, у којима г. Шпиро живи, и успаваној амбицаји његовој. Шпиро се још није појавио ни с једним својим производом, који бп му разнео славу пшром Српства и који би цотврдио горае мишљење. Његова сликарска вештина позната је ужем кругу његових пријатеља и обичних посматрача, и досад му она служи за иодмиривање насушних потреба. Има 5 година, како се он настанпо у Сарајеву. Одовуд он покашто тркне у Мостар, да и тамо — понајвише својим добро и верно погођеним портретима — задиви иосматраче и изазове похвалу и признање. У Сарајеву се он бави живописањем икона и читавих икоеостаса по наруџбини. Живопис на иконостасима, у српско-правослазним црквама у босанским селима: Нишићима, Јеловцу и Прибинићу његов је рад. Овај му рад стече глас правога вештака. Дабро-босанска архиепископско-митрополитска конзисторпја у Сарајеву, задовољна овим његовим радом, нашла се побуђеном, да га у органу српско-православне босанско херцеговачке цркве ,,Источнику" подручним српеконравославним опшгинама и свештенству топло препоручи. 1ХХХШ. Теодор Јаношевић. (1845. г) У честитом дому г. СаЕе Петровнћа тајника Матице Срнске налази се свечарска икона св. врачева Кузмана и ДамЈана, на којој се налази овај занис: ,,'Изокразилх 'Глношекичк 1845." Сликарски рад овог Јаношевића је доста лош. Биће да је Сремац. Даље ништа не знам о њему. Осек. Л.. Богд<пшвиЛ.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Сабороки Одбор) држао је своје седнпце 24. 25. 26. и 27. новембра о. г. под председништвом Њогове Светости преузвишенога господпна патријарха српског Георгија ЂранковиКа. Од чланова прпсутнп су бнли високопреосвештенп г. еппскоп Бачки Митрофан ШевиИ , као члан заменик, г. г. пароси Божпдар Поповпћ и Сава Стојаковић, те г. г. Др. Мпша Михајловпћ, потпредседник, Др. Никола Ђурђевић, Др. Жарко Миладиповић, Др. Мита Мушицкп, Др. Стеван Јовановић. (Епархијска скупштина Бачка.) Скупштпна епархпје Бачке одржаиа је дана 10. (23.) децембра у Новом Саду, под председнпштвом впсокопреосвештеног господпна еппскопа Бачког Митрофана Ше виЛа. Пошто је високопреосвештенп г. епископ поздравио скупштпну подужим говором, скупштпна је расправпла и устаиовила свој пословник, на основу којега је рад свој наставила. На предлог Милана Манојловића професора скпнути су пзвештајп епархијскпх одсека са дневнога реда, јер нису иретходно штампанп, те их чланови скупштине нису ималп прилике проучпти. Уиућен је Адмпнпстратпван Одбор да их на трошак епархијског фонда даде штампатп и чланов1ша скупштине достави, а сгавиће се на дневпи ред у идућем заседању скупштинском, које ће бити по закључку скупштине, на пролеће у месеиу апрплу. У случају састанка народпо-црквеног сабора, пма се скупштинско заседање одржати бар 14 дана пре саборског састанка. После подне је обављен избор чланова у епархијске одсеке. Изабраи је кандпдациоии одбор 10-рпце, у чијем је саветоваљу учествовао н внсокопреосвештенп г. епискон. Известплац овога одбора Др. Владпслав Манојловић предложио је у нме одбора за чланове: У Конзиеторију. Од свештенства: Архнмандрнта Еовнљског Георгија Видицког, парохе: Божидара 1Гоповића, Ивапа Јелчића, Александра Тошића, Вељу Грегоровића, Васу Стојадиновића, Софронија Јакшнћа и Јована Вујина. Од световних: др. Бранаа Илијћа, др. Владу Манојловића, др. Витомира Лудајића, др. Ђоку Радовановића, Павда Гостовића п Душана Стојшића. Административни одбор. Од свештенства : ироту Мплана Ћпрића, Димитрија Лазића, Душапа Марко-