Српски сион

Стр. 10.

„СРПСКИ СЕОН."

Б р. 1.

лости Његове, које је према грешном роду људском указао. Пођимо за Христом. Идимо путем, који нам је Он примером свога живота показао, а који нас води спасењу. „ Узмите јарам мој на себе и жучгтс се од меис. јер ја сам крошак и смиреп у срцу и паЛи Л<ете мира душама својим" —- вели Христос Спаситељ. Не отимајмо се о земаљска блага која су пролазна, а не могу нас усрећити сама по себи. Осећајмо једно за друго, љубимо се братски, помажимо се у невољи. У сваком човеку гледајмо човека себи равна, ни-(шм не завидећи, никог не превирући. Није много што Христос од нас захтева и тражи за све оне муке, које је за све нас на крсту препатио; па ипак колико их је, који му и то мало искрено дају? Зато драги моји. у часу, кад се на све стране, где год православни живу, опажа радост коју произвађа у нама сећање на данашњи светли, велики благдан Христова Рождества, ухватимо се сви у братско коло, отклон имо сваку неслогу и неспоразум, који нас је досад слабио, збратимо се сви, који смо разбраћени, па сви сложно запевајмо анђелску песму: „ Слава на висгти Еогу и па земљи мир. меГју људма добуа воља". Амин ! У то име срећан вам Божић, срећна нова година! У Будимпешти у очи празника Рождества Христова 1902. године. Горепоменути емиреии еиискоа Лукијаи.

НЕЗВАНИЧНО Радња световњака око повраћања манастира Ходоша ерпекој митрополији. Ириопштио Д. Р. Пошто смо у 1. 2. 3. и 4. свесци II књ. „Богословског Гласника" навели радњу српске јерархије 1877. око повраћања манастира Ходоша српској митрополији, из које се са свим јасно види, како је и кад је Ходош дошао у румунске руке, односно да је он заостао у

румунским рукама у чијим је и дан-данас у оно време, кад се установила румунска митронолија; ипак то није сметало и не смета. „Заставиним" иисдима непрекитно да у њој са свим озбиљно тврде, да су Ходош отели Румуни од нас иод Геогријем Бранковићем епископом дијеп^заном манасгира Ходоша! Кад им оио није било доста, ево ћемо им навести и нешто од радње световњака око повраћања ман. Ходоша срцској митрополији, из које ће се ако им је стало до истине још боље уверити моћи, да га Румуни нису отели за време владиковања у Темишвару данашње Његове Светости. На стр. 161. навели смо, да је и др. Св. Милетић учествовао као члан одбора у седници од 18. Јунија 1871., у којој су румунски делегати омако изиграли српске делегате. ~Не. Милетић и ако је био изабрат за члана поменуте српске делегације, није учествовао у истој седници, него је место њега учествовао његов заменик Ђока Димитријевић. Милетић је у то време био у преском затвору — због чланка „Дим бан — Раух и — у Вацу. Милетић је у затвору написао чланак под насловом : „Сржко -романска размирица и , што је штампан у 70. бр. „Заставе" за 1871., у ком је рекао: „Можда ћу доцкан доћи са мојим узапћеним гласом, али ипак се не могу задржати, да моје мишљење у погледу Српско-романске размирице јавно кажем, поздразумевајући овде не питање о помешаним општинама, где сабор само посредовати може, него питање о фондовима и манастприма." „Што се манастира тиче, ту Романима не припада никакво ираво, а ни правица не говори за њи. Манастири су по значају јерархије а и по постанку српски ; Ходош је због небриге, или уараво због удворивања дотичних Архијереја дошао некако у иосед Романа, из кога шешко да га изчуиамо; ту нека парница реши чијејеправо; али добровољно пе може се ни један манастир уступити — ни један, а св. Ђурађ најмање." (Романска је делегација тражила од српске јерархије ман. Ходоша и Св. Ђурађ и Сент- г Бурађ). „Питање би било, да ли би требало и погодбу о фондовима скоичати са манастирском ствари, тако, да се закључи, да и 250000 фор.