Српски сион

СРПСКИ сион«

се судити по законима, кои о том гласе, а у колико је Г. Епископ Платон без свога Митрополита учинио то дјело, кое се тиче цјеле Јерархие, у толико је погрјешио противу устава православне наше цркве и будући да су и остала сва дјела његова такова, зато ће и ово дјело у разлагању сл,едујући дјела битн разчлењено и по основоположенијама цркве премотрено. Између дјела друге струке ирво је дјејствително соизволение Г. Еиископа Платона на држање Собора у Темишвару ради претресања дјела, која се тичу цјеле цркве, без Мигрополита и без многп други Епископа. По основоположенијама наше православне восточне цркве, из начала вјере Христијанске изведенима, усредоточава се уиотребљавање Јерархијске црквене власти у Собору или у скупу свију Енископа једне Митронолитске или патријаршеске областп тако, да ни један Ечископ за се ни сви скупа без најстариег свога т. ј. Митрополита или патриарха не могу претресати пли свршивати дјела, која се тичу цјеле области, нити може сам Митрополит или патријарх без Епископа, него морају бити ири претресању и разправљању таки дјела сви Еаископи са своим нрвенствујућим заедно. Основоположение ово изражено је у 34. уставном праву Апостолском по Аристину овим ријечима: „Без првога свога ништа не чине Еоископи, него сваки само оно, што спада у његову Диецезу: но ни први не чини нињта без њи нужднога ради соглаеија." По т^лковању Валсамоновом, Зонарином, и самога Аристипа не могу ни сви Епископи скупа једне области без воље свога настаријега тј. Митрополита или Патријарха совјетовати се о дјели, која се тичу обштега сгања цркве; а много мање може један или други без Мигрополита и без други Епископа. Примјер на то оставили су нам Епископи Егнпатски у поведенију своме иа 4. вселенском Собору Халкидонском, кои, као што свједочи 30. правило истога Собора, нису хтјели ни иодиисати писма Леона Епископа Гимскога тога ради, што нису имали свога Митрополита, доказујући, да они пису никада чинили тако што без

свога Митро полита и вселенски им је овај Собор допустио, да одложе свое подписивање дотле, док им се не постави други Митрополит на мјесто збаченога јеретика Диакора, из тога без сумње узрока, што је тај њиов обичај основан у наведеном АпоСТОЛСКОМ правилу. Продужиће се.

ЛИСТАК. Вести из митрополије. = (Н>. ВелЕчанотва краљ и краљица Србије у Манастиру Крушедолу). 29. Јануара пре подне походпла су Њихова Величанства краљ и краљица Србије са одабранои свптом преко Карловаца, манастир Крушедо и помолили се Сн'у над гробом блажене успомене оца свога краља српског Милана. У снити њиховој беху г.г.: минпстар војепи Милован Павловнћ, први ађутант генерал Лазар ГГетровпћ, ађутант пуковник Михапло Кумрпћ, лпчни лекар др. Михаило Марковић, маршал двора пстпуковник Миливоје Николајевић, дворска госпођица Љубпца Петронвјевићева и ордпнансофицир Иван Павловић. После гвечана дочека у манастиру, одслужио је парастос преосвећени г. епископ бачки Митрофан ШевиИ, потпомогнут 'од пет архимандрита, три игумана, једнога протоспнђела, девет свештеника обојега реда и два ђакона. На парастосу беху присутна Њихова Величанства са свитом, затим г. преузв. бан гроф Драгутин Еуен Хедервари , војни зборни заповедник витез Клобус, вел. жупан сремски Петар ил. .ЈурковиИ, и више војених чаоника и чиновника, који беху у пратњп њпховој. После обављенога парастоса, представљено је Њвховим Величанствима све нрисутно свештенство, којом приликом су Њ. Величанства свакога од присутнпх са неколико срдачних речи одлпковала. Том приликом одликовани су кр. српским редовима међу свештенством: преосв. г. епископ Митрофан великим крстом (т. ј. први степен) реда Таковскога; г. г. архимандрити: Анатолије ЈанковиЛ настојатељ кру' шедолскп, Димитрије БранковиЛ, настојатељ беочпнски, Георгије МарјановиЛ, настојатељ кувеждинскн и Георгије Видицки настојатељ ковиљски редовима Св. Саве Ш. степена, осим тога архнмандрит Др. Георгије ЛетиЛ професор у богословији редом Таковским Ш. степена, игуман Теофан Косовац настојатељ нривиноглавски редом Св. Саве ПЈ.