Српски сион

Б р . 3 ,ОРПСКИ

словије г. Илариопа Зеремског, изрекли потребу монашког удружења, те подједно изабралп пододбор у особама г. г. архимандрпта Димитрија Бранковића, др. Георгија Летића, протосингела Илариона Зеримског и игумана Сергија Попића, да зготови псцрпан и образложеи предлог, како би се и у њој имало монашко удружење сировести. Па кад је монашко свештенство пзјавило потребу свога удружења; зар ће мирско свештенство моћи и на даље седети с крштеним рукама и гледати како му углед сваким даном све то већма опада? Иозивамо браћу свештенике, да о овом питању искажу своја мњења, која ћемо ми радо у листу штампати. Само их молимо, да не буду сувпше опширни, и да избегавају сувишне фразе. (Нове срдске земљорадначке задруге.) 7.) У Ораховици (удружење са неограниченом одговорношћу) 8.) У Јаску (удружење са неограниченом одговорношћу). (V вјечити опомен Његове Екселенције ј Дра Ливија Радивојевиба), дарског п краљевског правог тајног савјетника, предсједника Сзвеза Српских Земљорадничких Задруга и т. д. поклонио је један његов поштовалац, који није могао при погребу учествовати —- 1000 круиа Управи „Привредаика", са одредбом, да се та сума утроши око унапређивања српског привредног подмлатка, а нарочито за плате чиновника, за поштарину, штампу и т. д. Коме је познато, колико је честити покојник у све потанкости свију Привредниковпх послова улазио, колико је љубави и интересовања улагао око привредног нам напретка, а нарочито колико се радовао подизању здравог и чилог будућег привредног кољена, т. ј. спремања омладине за разне гране рада, коме је све то познато, тај зна да ће и души покојниковој овакав начин нијетета п поштовања бити најмилпјп. Србин каже: Док је глава биће и капа", а ми велимо: биће хиљада и биће свега, али ко ће нама Дра Ливија Радивојевпћа и Дра Пачуа зампјенити? Истина, коло одушевљенпх радника око привредног напретка све је веће и веће, али кад се зна колпко смо запустили и колико смо заостали, онда ће свако лако разумјети. да нам треба што више озбиљних и одушевљених радаика на народној њпви и да управо сви треба да порадимо колпко ко може и умије, па да и пред наша врата сине сунце. (Румуни раде!) Румунскије митрополит Јован Мецан, предао кр. суду у Вуда-иештп парнпцу у

Оот 91.

погледу рекламисања за румунску митрополију српских манастпра: Бездина, Св. Ђурђа и Меспћа. А ми Срби? Ми се накањујемо ево већ неколико година да рекламишемо присвојен од њих наш манастир Ходош, па никако да се наканемо. У место да подигнемо парницу, кад смо се већ решили да је подижемо, а ми се препиремо, ко је први доигао на ту сретну идеју, да се позове стари архимандрит Ходошки Корнелије Живковпћ, да каже шта зна о ман. Ходошу. А кад тамо, а он меродавшша исприча, какоје преварен п како није бпран за епископа, као што му се обећало, те и после његова исказа зиамо о Ходошу онолико иото, колико смо знали и дотле. Дела меродавнп једном на посао, не оклевајте!

Одговори уредништва. Т, Г. —у у Сомбору. — На упит, шта би требало да ради сомборско свештенство, које је пскључено из иривременог црквеног одбора, који ће имати да обави избор црквене скупштине, ми Вам не знамо ништа друго одговорити, до ли да би оно требало да ради оно исто, што смо ми радили, кад је администратор митрополије владика Герман Анђелић искључио из подобног нривременог одбора окружног протопресвптера Јефту Вукадиновића и нас. Ми смо се тада обратили с питањем 1 административном одбору због тог нашег кскључења, у ком смо му прво испрпчали за што пређашњи постојећи привременн одбор није могао обавити избор црквене скупштине, а за тим каквих незаслужних људи има у привременом одбору, те на послетку смо му за наше искључење односно неувршћење и ово реклп: „— — Видећи даље потписати, да у поменутом списку не стоји, да су и овомесни пароси члановп поменутог одбора, а знајућп, да су но §. 34. II. В. најв. рескрипта од 10. августа 1868. пароси природни чланови црквених одбора; знајући, да по закључку претхваљеиог одбора од 11. фебруара 1875. бр. А. 0. 51., пароси као природни чланови црквених одбора имају редовно у седницама учествовати и на ред мотрити; знајући, да по наредби конзисторијалној од 19. фебр. 1876. бр. К. 65.|18. ех 1876 , свештеници и ако нису председници, имају увек бити у црквени« одборским седнпцама п скупштинама и у њима пазити, радити и настојати, да се предмети спадајући у делокруг црквеног одбора и скупштине по пропису расправљају п решавају, да се седнички записницп уредно и тачно воде; знајући,