Српски сион

Стр. 92

.СРПСКМ

да ое по наредби ц. к. главног заповедништва у Загребу од 21. априла 1873. одборске п скупштинске седнице не смеју држати у иедељне и празничне дане ва време богослужења, јер тада је свештенство у цркви, а оно се из седница искључити не сме; знајући, да је претхваљени одбор својом наредбом од 1. јунија 1878. бр. А. 0. 237.|108 ех 1878. и од 19. јулија 1880. бр. А. 0. 205 ех 1880. и овомесно свештенство поставио за чланове одбора, који је ишао обавити избор овомесне црквене скупштине, јер без пстих не може се правоваљано ни обавити избор црквене скупштине, пошто је сако њима познато, ко је у смислу §. 6. II. В. најв. рескрппта од 10. авг. 1868. члан овомеспе црквене општине, и ко пиа право само бпрања, а ко опет може и за скунштинара изабрат бити, и да је избор овомесне црквене скупштине, који је обављен бпо 23. јулија 1878. поглавито од високославног саборског одбора за то и уништен био, што је псти обављен без суделовања овомесна два пароха, и пошто је потписани за немогуће држао, а и данас држи, да би се под председништвом Њег. Високопреосвештенства Господина Германа, Епископа Бачког п А. Е. карловачког и Митрополије ерпске администратора у претхваљеном одбору тај закључак донети могао, да се овомесни пароси искључе из одбора, који пма да обави избор овонесне црквене скупштине и да се псти обави без његовог суделовања. јер ми је врло добро познато, да се Њег. Високопреосвештенство увек заузимало и заузпма, дасе свештенству у управи црквеној даде учешћа и да је Љег. Високопреосвешт. још 1872. у својој брошури „ Тлас народу" између осталог на садање устројство наше Цркве рекло ове значајне речи: „Устројство ваљало је удесити тако, да се црквом управља у духу православља, и тако да свештенство у цркви не буде у цркви нула, која тек по ћефу светине нма нлп нема права. А по донесеном устројству, клир је у црквн мртва фигура, којом се народ игра, како је њему воља", то дакле да Оно не би никако допустити могло, да се овдешњим паросима и по постојећем устројству оспгурано учешће, још ускрати: то је под 25 авг. о. г. бр. парохијског звања 58. искао од г. Јована II. Јовановића, који се на поменутим дописима потписивао као председиик овомесног црквеног одбора, да му у оригиналу или доставериом препису достави наредбу претхваљеног Одбора од 28. јулпја о. г. бр.А.. 0. 2б0|204. ех 1881., и у истом допису рекао му и то, да га из нзведепих у истом разлога, дотле докле не види, како гласи поменута наредба, не може сматрати ни за нредседцика одбора ради избора црквене скупштине, а камо

ли за председника црквено-школског одбора, који у Земуну не може све дотле постојати, докле се прво не нзабере црквена скупштина, и ова потом не изабере црквени и школски одбор, а да дотле не може ни уважавати ни извршивати закључке поменутог одбора." „На ово своје питање, добио је нотнисати 25. авг. о. г. од г. Јована П. Јоваповића за одговор, да кад на председништво црквено-школског одбора, своје доппсе управно буде, да ће тада жељеног одговора добити, ио како потнисати њега због напред реченог не може сматрати за председника овомесног црквено школског одбора: то се овпм обраћа са учтивом молбом, претхваљеном одбору, да га својим путем изволи изеестити, да ли су у истини горепоменуте личности папменоване од њега за чланове одбора, који ће имати да обави избор овомесне црквене скупштине и да ли су овожесни пароси у истом искључени из истог одбора; и ако је, да га пзволи известити, зашто је наиме он, као овдашњи парох из истога одбора искључеи, и дотле, докле не добије одговора на ово своје пигање, не може горе помзнута лица сматрати за одборнике одбора, који има да обави избор овомесне црквене скупштине, а камо ли за одборнике црквеног школског одбора." Ако су пак овомесни пароси у истини искључени из поменутог одбора, а наиме, ако је потнисати из њега искључен, то ће принуђен бити обратити се молбом на високославнп саборски одбор, ношто мује законом осигурано учешће у истом одбору ускраћено." „Стављајући потписати учтиво претхваљеном одбору горња своја питања и намеру своју, шта мисли чинити у случају, да је и он као овдашњи парох искључен из постављеног одбора ради обављања избора црквене скупштине, усуђује се овде навести и ту околност, да се он не заузме за своје ираво само онако тек из обести, него што сматра за своју свету дужност, да као парох брани своје ираво и да чува интерес оне цркве, којој је он као парох придељен, а чувати га може само тако, ако буде и он ирисутан у оном телу, где се решавају ствари тичући се и његове цркве". После две године, изазвати од поменутог пододбора, у свом изјасњењу рекли смо конзисторији н ово за поменуго наше искључење: „ Ја. сам у први мах хтео да се жалим вис. Саборском Одбору против пстог поступка Административног Одбора, но видећи како се пристрасно исти спрам мене показао, искључив ме из поменутог одбора без икакве претходне истраге, рекавши за мене, да сам ја —■ који