Српски сион

Бр. 3.

„СРПСКИ

СИОН"

Стр. 93.

оам се увек у земунској скупштини и одбору за ред заузимао к који сам у њима, као штоје свима свесним и иогатеиим Србима познато, једгш од првих раденпка био, што се све то из заиисника увидети може — својим поиашањем доста допрппео постојећем нереду у земунској ошнтинп, — одустао сам од своје намере". „Мени је истина жао, што сам неправедно искључеи из поменутог одбора, прво с тога, што сам као парох у првом реду позван, да браним п чувам имање своје цркве да се не расипа и не харчи, а не могу га бранпти ни чувати, кад нисам члан у номенутом одбору, који с њиме ево већ више од две годпне без пкакве одговориости по својој вољи управља, јер и ако §. 23. II. Б. кр. рескрипта од 20. Авг. 1868. наређује, да се рачуни општииски имају шиљати на свршетку годпне Ади. Одбору заједно са иеправама. он му пх за ове две годпне не посла, а друго да сам ја у њему, не би се заиета у њему онакве незаконитости догађале, које се догађају, а особито не би се онаква безакоња и насиља догодила приликом избора посланика за сабор иародио-црквенп 1881.** „Меии је управо и срамота, гато сам искључен из поменутог одбора п с тога, гато не само да се овдагање римокатоличко свегатенство иеможе довољио да нзчуди и надиви, како сам могао не еамо ја као парох, него и пр. г. прота Вукадиновић којц 32 опгатине пма под собом и који иад њиме има надзор, искључен бити из поменутог одбора, него се томе чуде и диве и сви оздагањи званичници, и цело ијоле свесипје грађанство без разлпке вере и народности, те погато у Земуну има становника разнпх вероисповесги и народности и погато је свима врло добро позиат неред у овдагањој српској православној црквеној оншгини, којп иам се већ ночињу због тога

* Како је сабор избор земунског носланпка, који би за извесно гласао на Германа, ноглавито на преч. г. проте Вукадииовића и иаш нриговор и исказ, уништио; није чудо, што нам то Герман није могао оироститп и заборавити, те нас је пуне четир године држао на белом хлебу, предавгаи нас на мплост п немилост поменутог одбора. Ал на послетку смо га ппак скрвали, те извојевали своје право, и то не помоћу нагаег Саборског Одбора, него заузимањем ' данашњег преузвишеног бана грофаКуен-Хедерварија.

Прп прегледу рачуна, нагало се на велику неса- / весност и цркве су изгубиле неколико стогина форината, а да је и школски фовд дошао у руке истог одбора, на што је Герман наваљивао, данас Зе мун не бп имао школског фонда. И такав је одбор Герман поставио да управља општинскол пметком и заузимао се за њега!

и подсмевати: то молим учтиво претхваљену Конзисторију, да од своје стране поради на томе, да се овде у српској правосланој црквеној општинн гато нре усноставп редовно стање, и то у толико пре, гато у њој има врло много важних и жпвотних гштања и стварп, које се могу регапти само у закогштој црквеној скупнгтини."** Ето, шта смо ми у своје време у подобном случају радми. Како је сомборско свештенство сем окружног прогопрезвптера и нароха Гаврпловића искључило из привременог одбора изасланство адм. одбора, мп и не сумњамо, да ће исти његов закључак хтети п моћи одобритп високо нредседништво и чланови Адм. одбора што узбуду у седници, када иста ствар дође на претрес, јер то би негато неч/вено било, да се свештеиство у дапашње време искључа из одбора, који ће имати да обави избор скупштпне. Могу се до некле терати и партијски птереси, ал ако се они тако далеко устерају, да се због њих искључују из одбора и свештенпци ; онда меродавни нека мало проаГисле шта раде. II ако системпзовани номоћници нису чланови иркв. одбора, ал су члапови цркв. скунштине, а исти ће прпвр. одбор пмати у неколнко да отправља и оне ствари, што спадају V делокруг цркв. скупгагпне. II. Г. Ч. Мл - у М. На питање Вагае, да л су и системизованп и личнн номоћиица као и ђакон п чланови гцжвеног одбора, као што су и црквене скупштине, одговарамо Вам, да нису. А нису на основу §. 34. II. В. кр. рескршгта од 10. Авг. 1868., по ком су §. само нароси члпнови црквеног одбора. Истина но „ Тумачу" г. др. Жарка Миладиновића стр. 136. и они би бнли члановп црквеног одбора. Ал то је његово тумачење погрешно, као што је у њему п много друго што-шта погрешно протумачено. У §. 34. се са свим јасно вели, да је члан цркврног одбора н парох, односно паросгг где их је вшне у једној општшш. Изводити пак из §. 25. I. Н. II. рескрипта у ком се велн да парохијско свештенство сачињавају: протопрезвнтери, пароси, спстемизирашг п лични ггомоћници и ђакогш, да се по томе нод парохом од** Како је у т.> време била у Земуну земља по 80 фор. ланац, а у то је време случајно бпло врло много земље на продају, а цркве су и школски фонд имале преко 50.000 фор.; могло се у то време купнти неколико стотина ланаца земље, што је отишла у немачке руке.