Српски сион

„СРПСКИ

вр. 3.

носно паросима у §. 34. подразумева и исто парохијско свештенство, те да су по томе и они — сем протопреввитера, који је подједно и парох — чзапови црквеног одбора, као што тврдп г. Миладиновић; то је већ мало сувише натегнуто тумачење. Познато је, даје наш рескрипт грађен по лутеранском устројству од 6. Јануара 1864. По §. 40. и. у. члановп су одбора — пресви?ериума — парох илп пароси ако их је више у општинп и од општине изабран сталан парохијски викар — наш системизован номоћник — и известан број становника. И код Лутерана по и. у. има лпчнпх помоћника, које, ако их је сам парох плаћа, бира их одбор у споразуму са парохом, коме треба исти помоћник. А ако га нешто и општина плаћа, или га, сама она плаћа, онда га она сама бира као п пароха и парохијског викара. Ну, ови личнп помоћнпдп — викарп — нису чланови црквеног одбора, него су само као што рекосмо сталнн нарохпјски викари — системизовани помоћници. Наш пак сабор 18645. дао је право само правим паросима, да су чланови одбора, а системизованим и лпчним помоћницпма и ђаконима нпје дао, и ту нема извијања и не хасне тумачења и пзвађања да почем су они „парохијско свештенство", да су по томе п они чланови одбора. За време упражњене парохије и администратор је члан одбора. Као год што наш рескрипт прави разлику између пароха и помоћника и свештенства; тако је исто прави и лутераиско устројство, у ком се парох назпва „Р/аггег", парохијски помоћник „Иагг^есћШе, УГкаг", свештенство „Сге18ШсћкеИ;". По §. 19. II. романског устројства, код њих је члан одбора парох односно парохов заменпк — администратор —, а где их је више, само најстарији. Дакле код њп нису нп сви паросп у једној општипи чланови, него само један и то најстарији. III. Г. —ку у Н. Ви мора бити да нисте читалп наш позпв на претплату, у ком смо навели програм листу, јер иначе не знамо да растумачимо, од куд да нам иошљете она „различија", у којима је говор о жалосној појави, како је у Н. један човек појео на „душек" печеног ћурка, услед чега је умро; како је оиштина у П. ударила порез на мачкове који су навршшш 5. годину; колпко у П. Србп троше хиљада палидрвцади; колико је директор Хепри давао престава у Н. С. с каквим програмом п шта мисли давати у Веограду; колико у Србији има места, у којима се продају ћевапчићи; колико

пжа у Банагу трговаца што се баве с продајом костију; колико би наше општине могле имати прихода, кад би засадиле пашњаке п друмове са шафраном, сунцокретом и зовом; како се лечи магарећи кашаљ, жуљеви; како се гараве обрве; чиме треба прерањивати питоме зечеве, свраке и вране; како се у Банату прави цпцвара с младим сиром и томе подобно. Ви сте се без сумње преварили у адреси, те сте можда свој састав наменули ком другом листу, што би требао да носи прави наслов „ Различија". Ако је то, изволите нам јавити, па ћемо она Ваша „различија" на праву адресу послати, пошто смо их сачували. Ал се пожурпте са одговором, док није доспео у кош. Књижевни огласи. Изишла је из штампе и може се добити јеДИНО код потиисатог за 2 круне књига : СРПСКА ИТРОПОЛИЈА КАРЛОВАЧКА око половине XVIII. века ПО АРХИВСКИМ СПИСИМА ПРИРЕДИО протојереј Димитрије Руварац. ИЗДАЊЕ Његове Светости српског патријарха Георгија, Бранковића, Кардовди, Српска Манастирска Штампарија, 1902 Књига је штампана на лепој сатинираној белој хартији велике осмине, отр. 120+224, или 22 табака. Како је у истој књизи сасвим потанко описано 106 цркава Архидијецезе карловачке и наведено код сваке имена свештеника, њихови породични одношаји, знање и имање из 1732./3. године, затим статистички иодатци Архидијецезе из 1732. 1755. са наводом сгештеника, епитропа, црквених синова, кнезова односно ОФИцира, 1766. еа именима свештеника и кад је ко од њих рукоположен, учитеља и кад је и ко је цркву осветио, 1791.; Арадеке енархије 1755. са наводом каква је црква и именима свештеника; Бачке 1785.; Карансебешке-вршачке 1749. са именима свештеника; Карлштатске, Костајничке и Пакрачке 1755. и Темишварске 1773.; за тим Даљски спахилук око 1706., и имена оних особа, што су у ирве две десетине ХУШ. века спремали свештеничке кандидате, са азбучним редом места ... — не би требало наше црквене ошнтине, а особито из Архидијецезе, а да не набаве горњу књигу. А иста ће књига добро доћи и онима, који воде бригу о стању нашег народа и његовом кретању, као и љубитељима старина. Из исте се може понајбоље видети, како се наш народ, особито у Срему јако умножио, 1732. било је у Архидијецези српских 138 села, а данас има 187, кућа срнских 7785, а данас