Српски сион

>Ј тр. 68.

„СРПСКМ СМОН. Е

Вр. 8.

жава узме у сво.ју руку управу црквено-народних добара. Да ми сами не делимо ту бојазан, доста ће бити да наведемо само следеће, што је о томе наспоменуо „Ка^оНскл 1л84" у своме 7. бр. од ове године, у ком је ово речено: „Црквени иметак. У Угарској се почело распредати питање, да држава преузме црквена до бра. Тим поводом доносе се на јаву подаци, колико вреди иметак појединих каптола, бискупа и надбискупа и Угарској и Троједници. Први је на реду острогонски надбискуп, који има добра у вредности од 17,419.340 кр. За њим долази одмах надбискуп у Калочи са 13,053.060 кр., онда бискун у Великом Вараду са 9 милијона круна. Загребачки надбискуп ужива добра у вредности од 6,399.246. кр., а за њим долази надбискуп у Јегри са 4 и по милијона кр., па бискупи вароши Ђура, Њитре и Ваца сваки са иметком од 4 милијона кр. Ђаковачки бискуп има иметак у вредности од 4,210.532 кр. дочим крижевачки има у вредности од 239.710 а еењски има 38.740 кр. Добра карловачког српског иатријарха вреде 6 милијона, а пакрачког владике 14.000 кр. Од каптола су некако једнако богати загребачки, острогонски, веспримски, јегарски и варадски, сваки има нреко 8 милијона круна. Њитрански, печујски и калочки сваки нешто преко милијон круна. Остали троједнички каптоли нису јако богати. Тако има чазмански 281.000 кр. Модрушки 59.000 кр. Ђаковачки 52.540 кр. Речки 107.000 кр. Сењски 32.000 кр. Крижевачки 10.460 кр. Службени искази веле, да су то ироцене за више од ноловице ниже, него што добра у истини вреде. Од калуђерских редова у Угарској и Троједници поседују цистерците 4^/^, бенедиктинци З х / 3 а фрањевци 1 и 1. трећину, а пијаристе 1^/а ми.чијона круна. У опште рачунају црквени иметак правоелавних и католика у Угарској и Троједници на 1000 милијона круна. Протестанске и јеврејске су онгатине такође богате и броје на, стотине милијона кр. како згодно католичке новине примећују, а то се дакако не истиче. А Ротшилд ?" Читајући ово, сетисмо се наредбе бившег председника кр. угареког министрства барона БанФија од 24. Јунија 1896. бр. 11.255/М. П. но којој су састављени инвентари евију наших црквено-народних добара, од којихје по један примерак и њему послат, и сетивши се ње, сад нам је много што-шта још јасније.

Препоручујући нашим поштованим читаоцима причање „КаМЈско^ Тлб!аЛ да мало озбиљније о њему иромисле, завршујемо овај чланчић с напоменом: кад уздође она „трећа суђаја" да управља нашим мавастирима, не варајмо се, да ће се тада ширити по нашим народно-црквеним добрима „сриске земљорадаичке задруге 1 ', као што им се сада од меродавних обећава, да се због тога и мисли одузети од калуђера управа, него неко треЛи, а тај Ле бити род „Аврамов и Исаков" односно Ротшилдов! Д. Р.

Манастареко питање. Д. Р. „Цариградаси Гласник " је у своме 2. бр. за овј годину донео чланак под горњим насловом, у ком је и ово рекао : „Међу врло жногим и различитим сувременим питањнма о старим и новим установама, видно место заузима данас п манасгпреко питање. У старинп бпли су наши манастирп, не само зборно меето за молитву, него још и расаднпк књиге наше староставне, жнжа просвећености, кров школи, и уточигате сиромаганих и белесних. Али данас, у промењепим другатвеним и просветним приликама, кад манастири нису вигае све оно, гато су некада билп, само се по себи намеће питање: шта је данас права задаћа нашпх манастира? Несумњиво, они на првоме месту треба да су посвећенн молитви, за спас душе и тела. Али то само, за молитву, они нису били никад, и на то само не треба да спадну никад. Ово пптање одавно занпма наш свет. Самп калуђери волели би кад би могли манастирима повратитп стару улогу, али, то је време прошло, и неће се нпкада више повратитн. Друге, и мпого сигурније руке узеле су данас и гаколу и књижевноет, Све што се њима може оставити. то је да им се учини да и они сувремеио могу корачати са просветом. Другп, који врло мало воде рачуна о благотворном утецају хрншћанства, просто на нросто предлажу да се манистпри и њихова имања претворе у различите заводе, школе н установе: да у једноме буде нлетарска гакола, а у другоме пчеларска, у 1рећем дрводељска, у четвртом ковачка, нтд. итд. Којп овако мисле и предлажу, они су врло добро схватили и увидели да је манастирска просветна улога завргаена; али они у исто време, као гато то обачно бива при свакој новој мисли, гледају на манастире