Српски сион

Стр. 72.

могли пасти у хотимичну погрешку при одређивању наслова за наставнике виших девојачких школа. Према томе сходно одређењима односно радији уредбе о вишим довојачким школама из 1872. године само оним наставницима виших девојачких школа, који имају факултетску сирему, односпо осиособљење за службу на средњим гиколама, прииадао би наслов професора, свима осшалима иак тхрииада наслов учитеља. У поменутој уредби о вишим девојачким школама нигде не калазимо на определење у погледу квалвфикације, иотребне за получење учитељског места на вншим девојачким школама, што је битни недостатак исте уредбе. Но тај недостатак попуњен је доцнијим прописима всл. Школског Савета који је сходно постојећим одррђењима за слсчне државне заводе прописао, да је за получење редовног учитељског места на вишим девојачким школама потребно учитељско осиособљење за више народне и гра^анске школе, које се у Угарској може набавити у за то одређеном државном заводу, а у Хрватској пред за то нарочито одређеним државним испитним поверенством. Овај факт сведочи, да сз наставничкој служби на вишим девојачким школама даје општи карактер учитељске службе, те да су наставници истих школа без обзира на квалификацију, званичним каракшером службе сво)в учишељи. Из реченога као логвчна консеквенција следи та чињеница, да и свима онима наставницима, који би има.ти вишу спрему од законом нронисане спреме, припзда службени назив учитеља, а само би им ас1 регзопат ишао наслов нрофесора. Ово м-њење наше погврђује и свагдања пракса всл. Школског Савета, који Је свагда и консеквентно на упражњена наставничка места у вишим девојачким школама расписивао стечај називајући иста места редовним или иомоћничким учишсљским местима, и што .је у декретима — без обзира на квалификацију изабраних — сходно § 9. ал. В. Уредбе од 1872. изречно истављао, да се дотични потврђује у учитељском звању више девојачке школе. Више девојачке школе спадају у категорију т. зв. иародних (пучких) школа и равне су државним грађанским школама, на којима на ставницп имају званичан наслов учишеља.

Према томе и на основу карактера завода, наставницима виших девојачких школа припада само наслов учитеља. Као још један доказ, да су се наше автономне власти свагда приржавале тога, да наставницима виших цевојачких школа ирипада службени назив учитеља а не професора, служи нам и уредба „0 мировпни чнновника. ирофе сора, учитеља, учитељица и сирочади и о учитељским удовицама" од 1892. године, јер се у истој спомиљу учитељи, а да се под тим називом подразумевају само учитељи виших девојачких школа а не и учитељи основних школа, сведочи нам тај факт, што су за чланове — ио тој уредбп основаног — мировинског фонда сем ирофесора богословије и гимназија, примљени само учитељи виших дев. школа, а учитељи основних школа (разуме се у Троједници) искључени су из истога. Ово такође јасно потврђује, да су се и при гпађењу ове уредбе под именом учитеља подразумевали учитељи виших девојачких школа. Најзад се морамо осврнути на један разлог, којим неки учитељи в. девојачаих школа желе, да поткрепе своје нраво на титулу професора. Наиме они веле, да ако њима не припада наслов професора, то да исти не ирипада ни професорима учитељсках школа, јер је и њихов наслов §§ 100 —107. Уредбе о српским народнпм школама из 1872. године — неодређен. На ово одговарамо просто, да је ова неодређевост закониго нормирана тиме, што је редовним наставницима учитељских школа, сходно постојећој пракси на сличним државним заводима — признат званичан назив ирофесора, без обзира на њихову квалификацију и то оним — од всл. Школскога Савета изданим, а од високе владе цотврђеним сгатутом, којим је наређено проширење учатељских школа са три на чегири разреда, и којим је изречено оделење сомсборске мушке учитељске школе од женске. Услед тога наставници учитељских школа с иуним правом имају наслов професора. На завршетку не ћемо изводити из наведених разлогд закључке о томе, да ли би учитељи в. девојачких школа, као такови, требали у сваком погледу да врше и деле права са учитељима народних основних школа и т. п., него ћемо се само обазрети на један факг, који је по нас учитеље основних нар|>диих школа увредљив.