Српски сион

В р, 3.

„СРПСКИ СИОН. 6

С ГР . 71,

сабор од 1790. уважавајућ и поштујућ цел ови инштитута и добара им, гледао је како би се поеле они бурни времена. која су претходила донде, утврдила у сигурности свакој, и молио је у царског и краљевског Величества: „да се благоволи калуђерима њиова права, добра и преимућства у очинску владјетелску заштиту узет, и оне манастире, који у смотренију своје имовине довољни повеља немају, са легалним цовељама обдарити, и потврдити да би се тиме свако нападаље у будуће отклонило", а Њ. В. резолуциЈа упутила је манастире, да се они сами па дотична места обрашиши имају, ако им треба такво шшо, иочем су добра манасширска калу^ерима у рукама, као уживатељима". (У конфирмацијалној дипломи за Бездин од 7. фебруара 1748. рекло се: „ — \Уе1сћег Теггат с1еп Са1и§егп с!ез К1оз1егз ВегШп, 2и Шгеп Оепизз егШеИе! шг(3, (1атЈ1 81е бо1сће ип^езШг! ги 1ћгет Сгеђгаисће агтепДеп кбппеп"), које се земљиште калуђерима ман. Бездина, за њихов ужитак уступа, како би га могли без икаквог сметања слободно употребљавати). Ето, како је Теофан — друг Милетићев из 1848. — о манастирима мислио. (Цродужиће се.)

Да ли наставницима виших девојачких школа припада наелов учитеља или профееора? „Школски Одјек а у 23 и 24. броју од 1902. године, у чланку своме о учествовању учитеља виших девојачких школа при изборима изасланика за епархијске скупштине, између осталога потстиче и нитање: „да ли учитељима виших девојачких школа припада назив учитеља или професора?"' Расветљењу овога питања намењујемо и ми ове ретке, које написасмо вте 1га е! 8{исИо. Да би ово питање тачпо и јасно протумачили, у првоме су нам реду нужни објективни критеријуми, са којих морамо полазити при објашњавању његову. Објективни критеријуми пак за решавање истога налази се: а) у одређењима односне уредбе, којом су више девојачке школе установљене; б) у законом прописаној квалификацији наставника виших девојачких школа, и најзад в) у карактеру којега имају више дево-

јачке школе као образовни и васиитни заводи. У уредби о вишим девојачким школама из године 1872. наслов наставника вишвх девојачких школа није прецизно одређен. Наиме у §§ 5. 7. 9 и 11. исте уредбе називају се наставница истих школа учишељима , а збор њихов учишељским збором , а само и једино у § 6. поменуте уредбе називају се они професорима. Према томе само на једноме месту употребљени назив професора, а у свима осталим иараграфима свагда доследно употребљавани наслов учитеља, даје нам пуно права претпостављати, да је односни назив ирофесора ушао у уредбу као крзиз са1агт. Но да би избегли нриговор, да онако разумни и опрезни људи, као што су били творци дотичне уредбе, нису могли у тако битном питаљу бити непажљиви те створити 1арниз са1агш, а тиме и за будућа времена вечити камен спотицања, — ми ћемо условно дозволити и пристати на то, да та неодређеност није 1арвиз са1агт, али ћемо и одмах изнети Једини разлог, који је могао послужити, овој у самој уредби необјашњеној неодређености. Тај разлог није ништа друго, него шадања неодре^еност квалификације за наставничку службу у вишим девојачким школама , јер је нознато,да су у прво доба наставничка места у вишим девојачким школама заузимала лица, како са оспособљењем за основне народне школе, тако исто и особе са факултетком спремом и оспособљењем за професорску службу на средњим школама. Према томе првима је ишао назив учитеља, а другима је припадао назив ирофесора. Ако дакле поменута неодређеност није крзиз са1агш, него је са разлогом у уредбу стављена; онда се она не може другим, већ само и једино овим наведеним фактом образложити и потврдити. У осталом чудити се морамо наведеној необразложеној неодређености, када знамо, да творци уредбе о вишим девојачким школама беху већином они исти људи, који у своје време створише и трећи одсек рескрипта, у којем се садрже и данас пуноважна определења гледе гимназије карловачке и новосадске, као и Богословије, и у којем се доследно у свима параграфима наставници истих завода називају само професорима, што сведочи, да су они знали добро разликовати оспособљење нрофесорско од учитељскога, те да нису лако