Српски сион

„СРПСК И

СИОН."

05«*. 111.

и потписани смо сретни, да је и наше становиште тако заузетом положају Његовог Величанства и високе владе сасвим слично. Слободни смо прикључити под '//. у препису одпис бившег угарског министра председника Коломана Тисе на покојног патријарха Германа Ан^елића бр. 573. М. Б. 1884. којим се Нзегова Свгтост извештава, да је Нзегово Царско и Апостолско краљевско Величанство највишим решењем својим од 27. јануара 1884. г. узело најмилостивије на знање оставку Игњата Бурјана на месту назорника нар. црквених добара, а исти највишим ре шењем није потврдио взбор Живка Вулетића на исто место. Међу разлозима ове превишње одлуке наводи горњи министарски одпис дословце следеће. Ахоп гетепупек агопћап, те1уек а јбегадГеШ^уеШ уа1абг1азок ШгОсИек, ћо§у 1и<3пШИк а јб82А§Ге1%уе1оуе1 8]ЈЈеги1п1 Го§ а ^Ог, ке1. 82егћ пешгећ е^ућАгј аи1опот1а кОћзе&ез ћаг1аг1;абага а гагсЈа јоуе(Зе1текђеп п) ез ђбзе^ез Гоггазока! пуИги, з' егеп јбзга^ока! 1е1језеп а соп^гезгиз ћа!а1па а14 ће1уе2П1 пет 1е1јези11;ек. Њт ШјезпИек ез пет Г8 /одпак ШјезШШт е^угезг! а гагскјбзга^ок 8ге1820г1 Гекуезе з' кШбпоз е$а1ј! ез тиуе1езГ У1820пуа1 — тазгезг! ресЈЈд агоп а сопдге88И8 ћаШта! кгхтб јодохшек тгаИ, те1уек те11еИ а хагМк јозхадагкаГ Мг1око1јак... Иет сзос1а 1ећа1, ћоду а гагдакга аћћб1, ћо^у а уа1аз21тапу теПећ аг и1о1зб 5 а1аћ јбзга^ГеШ^уеШ 13 тикбсШи, пет сзак ћазгоп пет ћаготШи, с!е а јбзга^ГеШ^уеШ Ше1тепуе1пек У12е1езе аИа1 агок ћаМгогоИ апуа§1 каг1 1з егепуесћек, т1^ тазгезг!; а јбзга^ГеШ^уеШпек а гагбак ће1е1е1еће уа16 ез 1зте1е11еп е1бГогс1и11 ћеауаГког&за агокпак егкбкзИед зет уа11 еШпуеге. Пу кбгШтепуек кбгбИ — — — а је1еп а11аро11 Геп1аг14за1 ећепбеШ! згапсЗекогот, т!1 1з егеп 1е1га1отта1 егеппе1 1е1јез11ек. По наведеним разлозима, које је Његово Величанство усвојило нема сумње, да су све оне автономне уредбе, које су манастирска добра, хтели безусловно подврћи било сабору било саборском одбору, не само ванкрепости стављене, — него шта више, да и оне нове уредбе које о

превишњој вољи Његовог Величанства и становишту високе владе неби хтела рачуна водити, не могу ни одсад на превишњу потврду рачунати. А то је баш случај код више споменутог еаборског закључка. Како ово питање стоји у светлоети црквенога права, у томе погледу нека је слободно покорно потписанима позвати се на више споменути закључак Св. архијерејског синода од год. 1882. бр. Син 36. коју овде у оверовљеном препису прикључујемо и који је виеокој влади поднесен, и где је наше питање са црквеног гледишта исцрпно и ауторитативно претресено и изложено. У томе погледу покорно потписани нити хоћемо нити смемо друго становиште узети, пошто је Св. Архијерејски Синод за нас и за целу овопределну црквену област највиша црквена влает којој смо и по непроменљивим правилама св. наше матере цркве и по своме монашком завету покорност и послушност дужни, те са о ту свету дужносг огрешити нпти смемо нити хоћемо. Напослетку још и рго аћишЗапћа нека је слободно покорно потписаннма взложитм своје назоре у томе правцу, да овако манипулирање са манастирским добрима, као што се више споменутим саборским решењем контемплира, неби од говарало ни захтевима утилитета т. ј. да се манастирски приходи реченим начпном арендирања неби увећали него смањнли, а сама добра, да би постепено од своје вредности све већма и већма губила. Српски православни манастири леже у разним пределима наше домовине. Неки су у срцу земље, неки су на периферијама. Неки су у пределима где је земљорадња напредна, а неки и у таковим где је примитивна, те се ни радна снага неможе лако добити. По овоме су и земље манастирске саме разнолике, има плодних ораница и неплодних планина, винограда и шума, ритова и пашњака. Рентабилитет је наравно сасма различан, и по плодности и подобности за културу а и по положају, популацији и близини комуникационих срестава и т. д.