Српски сион

сиом. ;

С тр . 118.

лаиастира живе никад неби желили, да се блага управа манастирских економија са каквом модерном експлоативном економијом замени. Жалостан би то био дан када би се јавном лицитацијом издавала манастирска добра под аренду, па када би манастирска. територија окупирао онај ко да више, био он православан или не, био он хришћаиин или не. Жалостан- би то био дан не само за калу^ере и манастире, него и за целу спротињу, која је научила, да од манастира живи, и од њи се помаже — па без сумње да би ова жалост прешла и на све побожне Србе посетиоце манастпра, када би у непосредној близини светнх обитељи по манастирским стајама угледали као господаре из света арендагпе и њихове ишпане и бироше. Вредност и продуктивност манастирских ораница неби се системом арендирања повећала, него би се смањила. Јер туђу њиву нико тако не пази нит негује као своју. Одомаћио би се тако звани „КаићтеМзсћаЛ" који би снагу земље постепено изцрпио. Зато том начину не прибегава ни приватан човек, који жели да га земља стално р&ни и породици му остане. Са много страна и већ поодавна се говори и пише против манастирских економија, и калуђерског сталежа, као да је у томе обзиру све испод сваке критике. Но у томе хуку, у тој моди нападања и критиковања манастира и калуђера, има много неоправданога а и много претеранога. Но покорно потписани поред свега тога нису противни разложним и са црквеног и правног гледишта могућим реформама. Покорно потписани поздравиће најрадосније онај покрет оне интенције, које на то буду ишле, да се у манастирима у сваком обзиру установи сталан ред и поредак, и да се отвори што шири пут усавршењу и напредовању калуђерства у оквиру свога светлога позива. У скорој будућности намерни су покорно потписани и овом послу ближе ступити, калуђерско и манастирско питање свесрпоки сион 1903.

страном саветовању између себе подврћи, те и конкретне предлоге у томе предмету надлежним и црквеним и автономним факторима поднети. Кога би и могла судбина и напредак манастира и калу^ерства већма интересовати, него њих саме? — Зар могу световњаци, који се овим питањем тек узгред баве и који задатак и мисију манастира и калуђерства тек површно схваћају и познају, више љубави и више интереса за добро и напредак манастира и калуЈјерства имати, него они, који су се за љубав томе позиву свечано одрекли и породице и друштва? Не, то заиста бити неможе, и покорно потписани слободни смо на овоме месту своје уверење исповедити, да питање манастира од 100 година овамо зато није нит повољно нит коначно решено, што се решавало мимо самих манастира без њине инијацитиве и без њиног саслушања, — а да ће у томе погледу и у будуће само тако моћи бити постигнут резултат, — ако се не буде више радило: вте поћ13-с1е поМз. Нека никоме небуде противно, да се и калу^ери и манастири само између себе посаветују о своме добру и о своме позиву те да и они између себе утаначе и утврде у ком правцу и којим срествима они мисле, да ће се реорганизација и сталан напредак манастира моћи осигурати; и нека ником небуде противно, да то, што калу^ери између себе утврде и закључе, да се то на даље извиђење и саветовање надлежним факторима поднесе. Нека овај пут никоме не буде противан, јер је то једини правилни и истинити пут којим се цељи доћи може, а покорно потписани имају намеру, да тим путем ради постизања истинитог напретка и калу^ерство по]је, који ће напредак уједно значити и напредак свете цркве и напредак народа у цркви. Из свију наведених разлога имаће милост Преузвишеност Ваша увидити, да је више пута позивани закључак српског народног црквеног сабора неправилан и са гледишта земаљских и са гледишта црквених закона, па на послетку и са 8