Српски сион

С тр . 114.

В р.' 4

гледишта самих автономних уредаба. Еоси се наиме са самим темељем автономије са еаборским устројством, — јер даје саборском одбору управу над манастирима, дочим је истоме саборским устројством само надзор додељен. ГГа пошто се горњи закључак сабора мора Високим Владама, дакле и Вашој Преузвишености као начелнику Високе Владе Хрватско-Славонске поднети ради вршења права врховног надзора, — пошто се напослетку тај закључак мора поднети Његовом Царском и Апостолском краљевском Величанству на превишњу потврду, по прописима автономних уредаба, па пошто се и то право превишње потврде врши уставно т. ј.^путем високих обоих земаљских влада, то се покорно потписани обраћамо Вашој Преузвишености са наЈпокорнијом молбом: да изволи Преузвишеност Ваша ЕБеговом Царском и апостолском краљевском Величанству предложити, да се закључку српско народног црквеног сабора донесеног у XXX. еедници истога, дана 3. 16. Јула 1902. саб зап. бр. 4. у предмету кумулације манастирских поседа и издавање истих под закуп, превишња потврда ускрати. 22-ог. Јануара 1903. год. Са најодличнијим страхопоштовањем Ваше Преузвишености нокорно одани —* Ову су исту представку у исто време предали настојатељи и преузвишеном г. бану грофу Драгутину Куен Хедерварију, који се налазио у Буда-Пешти. * Држимо, да сада, када наше општине увиде, какву су представку поднели управитељи манастирски. председнику кр. уг. министарства преуввишеном г. Селу и преузвишеном бану гро®у Куену-Хедерварију, да ће из ње увидети, да се њихов поступак не може наавати ровешем, те да по томе и не заелужише оне нападаје. Уредништво.

^ Барон Федор Николић, бивши кр. повереник еаборски и еинодски.

У Рудни је на свом добру умро 14. о. м. у 67. години, барон Федор НиколиЛ, бивши кр. иовереник на народно црквеном сабору од

1890. 1892. и 1897. и на архијерејоким синодима од 1891. 1892. 1896. 1897 и 1899. Како је у смислу превишње жеље и на-' редбе Његова Величанства, народно --црквени сабор сазван 1890. имао да донесе у целини организациони статут за наше црквено-народно-проеветне ствари, од чега су се наше странке бојале, да се њиме народу не узму нека права, што је у сретним временима задобио, коју је жељу и нарецбу барон Николић имао на сабору да произведе; не треба се ни мало чудити, што он није таком мисијом могао задобити ни обичну, а камо ли безусловну благоиаклоносг сједињених наших опозиционих либерално-радикалских странака. На сабору је 1892. предлог одбора петнаесторице за „народпо црквени усшав" , примљен са већином од 2 гласа за подлогу специјалне расараве. До специјалне се расираве није ни дошло, и сабор.је 30. Новембра и. г. на неизвесно време одгођен, да се и не састане. На новом је саб >ру 1897. кр. повереник барон Николић по датој му инструкцији већ друкчије говорио, но што је говорио на сабору од 1892.; јер дочим је 1892. рекао: „— — Састанку овога ноштованога сабора благоизволело је Његово Величансто највишу дозволу своју у том пуном очекивању поделити, да ће поштовани сабор озбиљно прегнути, да дело коначног уређења црквених, школских и закладних одеошаја сада већ крају приведе", 1897. је рекао: „С тога је превишња и јасно изречена жеља — а та је жеља по нас верне и покорне подајнике Му заповест — да се ире свега, и заиосшавља]уЛи свакн други иредмет, опетујем, пре свега, и запостављајући сваки други предмет, а на основу IX. зак. чл. од 1888. састави једноставна српско - народно - црквена организација. — —" Како сабор не хтеде послушати тог гласа Његовог Величанства, сматрајући у њему ограничење дневног реда; сабор буде на неизвесно време одгођен, да се више и не састане. Кад помислимо, како се у то време у „Застави" у бр. 113. рекло : „— — Но краљеве речи у рескрипту не гласе онако, како то вели кр. комесар. — — Види се, да у том послу нису били сви сагласни, и да је неко на своју руку радио — у име краља." —; не треба