Српски сион

се ни мало чудити, п1то је наш народ у оно врехе сву своју мржњу уперио на барона Николића, као да је он на своју руку иозивао сабор, да пре сваког рада предузме једноставни статут. Данас се либерали, неириродни савезнпци радикалски на сабору 1897., љуто кају, што нису послушали савет барона Николића, јер како су тада ствари стојале, ми бисмо данас имали статут, који би много либералнији био од статута, што ћемо га данас добити, и много шго-шта код нас друкчије данас било. Ал сад је додкан кајање! Барон Федор Николић, као каваљер, био је човек искрен и карактеран, те знајући свој позив и делокрог, није му понос допуштао, да се упушта у договоре и саветовања и са људима, који нису дорасли ни позвани, да играју ону улогу, коју су код светине својпм демагоштвом знали задобити. Он је сабору отворено рекао, то је и то је жеља и заповест Његова Величанства, па ако не ћете да је послушате, препишите себи последице. Барон Федор Николић, није имао никаквих личних намера ни амбиција, да пошто-по-то изврши своју мисију, него је као каваљер, држећи, да има с родољубпма и људима посла, искрено и правим путем настајао да је изврши, за коју је потпуно уверен био, да ће од користи бити по његову цркву и народ, које је обоје он подједнако љубио. Наравно да тим својим поступком барон Николић није могао номенуту крунину жељу ироизвести, а није је могао произвесги с тога, што смо ми Срби народ такив, да ако нам кажеш: мораш то и то учинити, па ма то ма како корисно било, ми не ћемо послушати, иа изашла та наша, непослушност ма на шта. Напротив, ако нам се онако из далека и лепим начином почне говорити, да учинпмо то и то, ал то мора бити тако дипломатски удешено, да и не изгледа на заповест, учинићемо свашта, и не само учинити, него се још и хвалити, како смо оно, што смо учинили, учинили од своје добре воље! Истинитост ове наше тврдње најбоље показуЈе држање нашег народа за време бечке владавине, у ком је времену наш народ био најлојалнији народ, а то с тога, што је Беч Немац — умео лепо да му своје жеље про-

тури, и држање његово овамо од 1868. т. ј. од нагодбб из међу Аустрије п Угарске, од ког је времена наш народ постао највећи опозиционалац, а то с тога, што Нешта-Мађар — није умео лепо да му своје жеље натури. Наш је народ од вајкада, па и дан данас имао и ту слабосг, да је увек пмао већи респект од туђина и туђих власти, но од својих рођених. Њему је и последњи пандурица власт, и боји се да га не увреди. А свога патријарха, владике и остале своје достојанственике, без икакне бојазни и стида, на сва уста грди. За истинитост ове наше тврдње, нека послуже и ова два цримера из најновије нрошлости. Крути барон Мајтењи, не могаше својом окрутношћу ништа учинити. Дође меканидипломата Хубер, те учини чуда. Преведе сабор жедног преко воде, те нас усрећи са саборским устројством, по ком добисмо што рекао Милетић „укљештену автономију". Дође искрези барон Федор Николић. те отворено и каваљерски рече сабору, жеља је а оодједно и заповест Његова Величанства, да се пре свега предузме. претрес једноставног статута, што га је саборски одбор израдио, а сабор се не хтеде на то ни осврнути. Дође не баш мекани дипломата Бела пл. Талијан, те и ако је и он пмао да изведе оно исто, што је имао и барон Николић 1892. и 1897. т. ј. да сабор донесе једпоставни статут, усвојивши начин Хуберов, — бечки упусти се у договоре са радикалским вођама. те провидевши њихову слабу страну, а знајући и њихове жеље, у свом поздравном говору, не хтеде — услед добивене инструкције сабор позвати да пре свега иредузме једноставни статут, него рече: „ — — да се у дугом низу година преостали административни нослови решити морају ; морам означити сада даље неодложно финалисање закључних рачуна да се сачине нови нредрачуни . Оабор ће такођер имаги и тај задатак, да и извештаје сада још постојећег саборског одбора подробно испита и да на темељу тога донесе с-воје одлуке о досадашњем раду саборског одбора ; — — мора се сабор и о томе побринути, да се изаберу управља,Јући фактори автономије и попуне* у управи автономпје * Како је и уређвње школског и митрополитског савета уређено привременом уредбом, као и епдрхијских 8*