Српски сион

*>. 4

дпшгаон.

(Ј тр . 117.

епископу своеволно дану, плаћају они који порцију не плаћају — — — 75 фор. А они који порцију и у војничкој краини од фелдвебла ниже за речену нарусију не нлаћају више, него — — — 30 фор. У „свитку" од 1744. што га је сабор те године донео, а царица Марија Терезија 22. Септембра 1753. потврдила, неиа спомена ни о сарандару ни о парусији. А о њима нема сцокена ни у ранијим саборским свитцима и штолама. Ово је наређење регуламентско о сарандару и парусију ушло и у регуламенат од 2. Јануара 1777. и у деклараторију од 16. Јулија 1779. А из њих је прешло у кр. рескрипт од 10 Авг. 1868. У синодално-саборским предлозима од 1864. у §. 13. II. о дотацији парохијалног свештенсгва, навело се шта .је парох дужан својим нарохијанима бадава обављати. У §. 15. рекло се: „за све остале душепопечитељске службе, нлаћа се пароху по норми , која ће се определити". Сабор је 1865. у § 16. П. Б. назначио, ко|е дужности парох има бесплатно обавити, а за које му се колико има платити, у ком је на предлог владике Арсенија Сгојковића назначено и шта се има платити за сарандар и парусију. Отарије је наше свештенство знало и шта је сарандар, и шта је парусија. Млађе, и то не данашње, но ни оно од 1864. ретко је зннло, шта је и једно и друго. Када је у 10. седници саборској 8. фебр\ара 1865. Милетић прочитао записник 7. седница, те на питање конесара барона Јосифа Филиповића, генерала: да л има ко шта да примети на записник, еппскон Арсеније Стојковић, изјави: нека се на свом месту уметне, да плата за сарандар и парусију остане по старом. Прота карловачки Павле Николић, примети: ми управо п не знамо, шта је то сарандар, на шго се публика почне смејати. Патријар Самуило Маширевић одговори: Го је, кад свештеник прими мртве за 40 дана спомињати и плаћа му се 10 фор. Шта је парусија, то нити је ко питао, ниги је ко разјаснио, и ако смо уверени, да је то ико у сабору знао, и у закључке је са-

борске ушло онако из деклараторије плаћање за парусију. У Карловцима парусија значи, оглашење мртваца у средње звоно, 3 полијелеја о опелу, за тим оглашење истим звоном на шестонедељни, погодишњи и годишњи парастос и по један полијелеј за што се плаћа 30 фор , и то се зове велика парусија, а мало за коју се плаћа 10 фор. зове се оглашење у исто звоно и један полијелеј о опелу, те се за извесно држало, да је то она парусија, што се спомиње у деклараторији. За регуламенте од 1770. и 1777. сумњамо да је ко у сабору и знао за њих. Шта је сарандар, виделисмо из регуламената и деклараторијет. ј. 42 (управо 40) службе, на којима се чини помен приложнику. А шта је парусија? Парусија је по §. 8. правила за калуђере,' што их је Маја 1738. издао митрополит Вићентије Јовановић и ко.ја су штампана у „Беседи" за 1868. бр. 21—32. ово: „Парусија да поминаетсја по Јерусалимскому обичају и св. гори, во дни недјелни и праздники Господскија и Богородичнија и св. имушчих славословие великое. Поминати же на. литургији на јектенији: рцем си и на вечерни великој на тојже јектенији, и на утрени по славословију великом, и на помилуј нас Боже". Парусија јо дакле помен приложницима на поменутим службама, вичерњу и јутрењу. У Вукову рекнику, парусија значи цио&нија. У Миклошићеву речнику, иарусија значи Шиг^а зоИетшог, а. сарапдар, салапдар ТосИепдећеШ аи! 40 Та§е. Новогрчки се 40 каже тгаааражзута, аарота, аар&ита, од чега је ностало код нао сарандар. Д, р, Свештеничко удружење.* Да: свештеничко удружење! Може-ли се при данашњим приликама и помислити на то, да би се свештеничко удружење могло оства* Кад смо упозорплп браћу свештенпке на гготребу свештеничког удружења, нпсио друго што ни пмали на уму, до ли да се исто спроведе без ичије помоћи. Ми тако удружење свештевства себи и замишљамо, и само бисмо се за тано заузикали. И желећи танво удружење, уверенпсмо, да нп наша јарархија не може битп протнвпа танвом удру-