Српски сион

Б р . 4. .СРПСКИ ств и От. 119.

| Серафим Перовић митрополит иостарски. 17. о. м. умро је у Мостару у 75. години Серафим ПеровиЛ, митрополит мостарски. После митрополита Косановића, оде Богу на истину и Перовић. Митрополит Косановић сишао је са управе и напустио своје место у најбољим својвм годинама и у оно доба, кад је на њему пајнужнији био. Перовић нак остао је на своме месту до своје смрти. Косановић је имао да се бори иротив римокатоличке пропаганде, и тек нешто против овостраних народњака. Перовић је пак имао да се бори и против римокатоличке пропаганде и против првака народних из Босне и Хердегввине, за којима се већ неколико година. српски народ у Босни и Херцеговини поводи. Они хоће да буду у Босни и Херцеговини „паше", а митрополити „субаше". Перовић, као српски митрополит, знајући за своју заклетву, није се дао ни застрашити ни умолити, да се за ичију љубав огреши о своју заклегву, и да за љубав тренутне славе н хвале напусти своје право, што-но му га је црква по заповести њеног основаоца дала. А чим то није хтео, наравно да се морао замерити народним вођама, и то синовима и оних „родољуба", чији су оцеви набављали Турцима и њиховој војсци све потребе, и с њима у највећем пријатељству живели, дочим је Перовић због сриства и вере православне робовао у Африци и повлачен бивао по турским казаматима. И чим није хтео да игра као што му народне вође свнрају, и да пристане на њихов статут, што-но га им скрпи из евију светских статута иолу-Влаше др. Емил Гаврила, морао је осетити срџбу њихову и народну. Вође народне, засленљени славом и мржњом, заборавише се и огрешише се о српску мисао и веру толико, да би натерали митрополите, да нм се покоре, држе да ће то постићи тпме, што одвраћају народ сриски од цркве, и забрањују му, да врши своје верске обреди, које наш народ одржаше и очуваше. И можемо себи преставити, како је морало бити тешко митрополигу Перовићу, кад

је видео да служи службу Божју у празној цркви; кад је видео како Орби своје мртве сахрањују без свештеника; кад је видео, да српску децу свештеник не крштава; кад је видео, да Орбину не сече колач свештеник, нити да доноси кољиво у цркву. И гледајући све то, ипак митрополит Перовић, није зажалио, што је претрпео оне грозне муке за веру и српство; није клео заблуделе овце, него се молио Богу да их умудри и упути на прави пут и да им опрости грехе, што их чине у незнању. С тим је мислима митрополит Перовић и умро, и ми смо уверени, да ће и народни ирвапи у Босни и Херцеговини и народ српски у Херцеговини, доћи себи и увидети, како су љуто грешили, што су вређали онако честиту и родољубиву душу. А и наша овострана штампа, не једном се огрешила и замерила Перовићу, осуђујући и сама његово држање, у место да му је помагала заблуделе синове на прави пут извести. Митронолит Перовић спада у оне велике људе и родољубе, који ће тек у беспристрасној историји доћи на своје место, и чиј ће рад тек у њој по заслузи бити оцењен. Вечан спомен нлеменитој души и великом родољубу Серафиму ЛерсвиИу! Д. Р,

Цертификати о женидбеној епоеобноети. Посвећено политичним областима лрва молбе (котарским областима и градским поглаварствима) у Троједници. У књизи „ Еакот % ргоргзг о %епШ>Г ", што ЈУ Ј е УР е Ди° и 1893. издао Звонимир ЖеииЛ, тадашњи перовођа код земаљске владе, под чланком XI. „ СегИјгкаЧ о гетЊетћ зрозођпозИ«, (које цертификате данас издају номенуте политичне области онима, који одлазе у Угарску да тамо склопе грађански брак) навађа се, како већина молитеља не зна, које све исправе ваља придонети код молбе за цертификат, те се за тим рече: „Молбенице имају бити обложене доказом — — „е) о том, да ли између вереника непостоји можда сроство или тастбинство и у којем ступњу. — —". Овај се пак доказ од стране жениховог свештеника странци може само тада издати, пошто он прво буде у Угарској испитан,