Српски сион

'г.,- 5.

дотичницима на изјасНеЉе. — У ствари женидбе Ђорђа КаранФаловића из Маћедоније, сада у Шиду, издано је дотичном иарох. звању сходно упуство. — На извештај парох. зваља у Пешенови упућено је исто, да има невестином нароху у одређено време осим уверења издати и односну женихову женидбену дозволу, јер нпје довољно само уверење и у њему назначен едносни број и датут министарске дозволе за женидбу. -- Узети су на знање закључци цркв. скупштине вуковарске од 31. децембра 1902. у нредмету поделе црквених столова. — Извештен је молитељ И. А. свршени богослов из Мирковаца, да ће му се молба ради поделења администрације у М. тек тада у претрес узети, кад придонесе и свој венчани лист. — Позвано је парох. звање у Ст. С., да кр. јавном бележнику у Ст. П. изда затражено родословље за А. Г. Осим тога решено је 60 бракоразводних иредмета и донесене су четири бракоразводне на развод брака гласаће преоуде. НЕЗВАНИЧНО Автономија. Д. Р. Примивгаи се уредништва овог листа, рекли смо у позиву, да ће нам при претресању питања о уре^ењу наше црквено народне автономије бити главна девиза: „Цркви црквено, народу народно". Шта смо под тим подразумевали, нек се види из следећег. Кад је 1690. наш народ видео, да ће турско господство заменути са аустријским, било у Србији самој, било у Угарској, на своме је скупу, одржаном у Београду 18. Јунија 1690., закључио, да пошље епископа јенопољског Исаију Ђаковића — Исаију мудрог — римском (аустријском) цару Леополду I., те да му преда народне жеље и молбе. У првој је тачци народ молио; „наше свете цркве васточне грчаскаго закона слободне бити у нашему закону и у вери, како смо и до селе били, по нашему старом календару; а другога рода и језика у нас се нитко не мешати, било тко био."

Ст. Ш.

У другој тачци: „Наше српско племе самовласно бити архиепископа начинити от нашега рода и језика српскога, грчаскаго закона, кога избере вас духовнп и свецки сабор ; а из другога рода и језика и закона нам ерхиепископ никако не биват." (1874. изабрали су сами Срби Румуна за свог патријарха !) У трећој тачци: к Наш архиепископ самовластан бити, својим црквама митрополите и епископе постављати, и игумано по манастири и попове свецке по вароши и по сели и самовластием своим гд|> потреба буде цркве начинити, и једним словом, како је и до селе било уставом и обичаем нашим држали се и слободни били, како су слободу црквам нашим н црквеним редовником* били и дали наши почивши крали, — — — где се находе сад и после наши људи грчаскаго закона по тим земљама више именованим, где се год нађу, да имат власт архиепискбп српски над њима цркве посвешчати и попове давати." У четвртој тачци: „Наш архиепископ, епископи, манастири, калуђери и свецки попови и црквене куће, духовенски људи от свашча слободни бити, у црковне људе свецка господа никако се не мешат, осем светлога цара да неимат нитко слободу ариштовати ни ухватити; ако би кои шчо виновит био, да му имат архиепископ и епископ црквеним судом судит." У шестој тачци: „Наш архиепископ или епископ, кад потреба буде поћи по земљи, по манастири и по вароши и селе, своје цркве и своје редовнике и христијане надгледати и учити, за то да га нитко не имат бантовати од свецке господе." На поменутом је збору народном било и епископа и игумана и капетана и из Србије и из Срема, и на исте жеље и молбу, не само да су пристали оних 27 потписаних, него као гато рече патријар Арсеније Црнојевић: „— и прочи множаство људи народу нашему, васи вакупе јакоже једина уста и једина мисал савешчасмо и посласмо посланики наше во место нас на поклонение и жалова* Судећи по овој речи „редовник", која ее на више места нала8И, ма л да писад исте молбе није био католик.

„вРПСКИ сион*