Српски сион

Вр. 5

„СРРСКИ СИОН".

Огр, 133.

звати уговором, него просто молбом, и ако је било и има и српских историчара, који су тврдили и тврде, да смо ми овамо дошли по уговору, и што изводи неки наши веселиник и из тога, што је поменути „кр-ћденцоналшпБ", — ког исти веселник назива „повељом" — „врло импозантан, што показује — рече — да су српске во^е ову ствар врло озбиљно сматрале, јер је писана на целом великом табаку, а потписи и печати вођа народних одају свечаност и озбиљност ствари." И кад овако јасну ствар, овако изврну и један историчар у „Летопису"; не треба се чудити, што којекакви несвршени ђаци уредници наших политичних новина, народу причају о склопљеном уговору изме^у народа нашег и цара Леополда. Цар Леополд I., на поменуту молбу, у привилегији својој од 21. Августа 1690. рече: „ А да би и ви узајмно благост и сласт Наше владе и господства већ на самом прагу осетили, ваше МОЛбе с прирођеном Нам благошћу одобравајући, милостиво смо закључили: Да по обичају Србаља источне цркве грчкога обреда и по пропису старога календара слободно опстојати можете, и да вам како до сада, тако и у напредак никоји црквени или мирски сталежи никакве досаде чинити не могу ; и нека вам сло бодно буде, између себе, собственом влашћу, из српског нароца и језика поставлати себи архиепископа, кога ће црквени и мирски сталеж изме^у себе бирати. И овај архиепископ нека има слободну власт располагати са свима источним црквама грчкога обреда, епископе посвећивати, свештенике по манастирима разрефивати, где буа,е нужно цркве сопственом влашћу зидати, по варошима и селима српске свештенике намештати ; једном речи, како и до сада, да буде поглавар над црквама грчкога обреда и над општинством исте вероисповести, и да има власт њима располагати, сопственом влашћу црквеном, по повластицима, које вам дадоше прејемници Наши . Даље црквеним сталежима, као архиепи-

скопу и епископима, монасима и свакога реда свештеницима грчкога обреда у манастирима и црквама нека остане власт располагати тако, да нико у предреченим манастирима вашим никаква насиља чинити не може; него од десетка, данка и квартира да буду ослобођени као и пре, нити да има ико од мирјана, осим Нас, над црквеним сталежом власт, кога затворити или заробити, него да архиепископ може такове од њега зависеће црквене људе, ако шта скриве, по праву црквеном или канонском казнити. — Најпосле кад нужда захтева, манастире и цркве по варошима или селима обилазе, или парохе и општину поучавају, не ћемо трпити, да им ико било од црквени људи, било од мирјана досаду какву чини". Из поменуте народне молбе и ове привилегије се са свим јасно види, да је народ наш молио, да архиепископ патријар — има неограничену власт над црквом, т. ј. да може по својој вољи постављати и посвећивати епископе, свештенике и настојатеље манастирске и судити им, и да је цар Леополд ту народну молбу и испунио. Из њих изводити, да је нашем народу њима припозната црквено - народна автономија; може само онај, који или их није читао ил ако их је читао, није разумео, ил није хтео да их разуме, Појединцима се које како још може и опростити, то незнање или извртање, ал се не може опростити нашим странкама, који се у својим програмима позивају, како је српском народу привилегијама осигурана црквено-народна автономија. (Наставиће се).

Патријар Јоеиф Рајачић и владика Платон Атанацковић Приопштио Д. Р. (Наставак.) Друго је дјело премјештение Г. Епископа Платона из Будимске Диецезе у Бачку без икаквога втечевија и знања Митрополита и прочи Епископа.