Српски сион
„СРПСКИ сион е .
О тр . 173.
пришел в прњавор 1740. Художеством дунђерин, жена Јованка, деца: Михаил и Параскева. От мобилија 40 шљива дрва, више ничто. 5.) Трифон ХристивојевиЛ, из Босне от села Високога, пришел в прњавор 1743., жена Миољка, деца: Лазар, Симеон и Десанка. Мобилија: 3 мотике винограда, 20 новопосађених шљива, 1 брава. 6.) Летар ХристиИ, родом из Новога Пазара, пришелв прњавор 1743. Кравуједину, више ничто. 7.) Дамјан ТевшиИ, родом от Орвации, пришел ма њекое времја, паки от здје отходит во своје отечествие. Под датумом сего 20. положиша нареждени, јако игумен, намјестник и прочи члени, в церкви свој јурамент. 1.) Приказахом јешче игумену, да в книгу записнују напишет, идјеже записујутсја ктитори и приложници св. монастира, прежде вописати у поменик Блаженоиочившија Патријархи, Архиепископе и Митрополите, јакоже их имена дадохом, да вјечње помијанут, јакоже им обичај и тииик гласит спомињати ктиторе. 2.) Должност јест игумену исполнити, около келијах обкопати по 2 клоФтера широтоју, и дубиноју јелико против того јендека увидит, како би вода истицати и пут свој узела изстицати, да церкви и келијам вред небивает, и гдје что прокисует да даст закрпити и уредити, и сему термин мјесјац днеј, и како будут совершили, да игумен ренортирует, или сам нридет дјело извершенија их Високопреосвјашченетву. Инвентариум. Церков сија јест нова каменем созидата, изнутра и вње по мало циглом нашарана, пјевниди сут круговидни, пенжера на свој церкви великих 9, а малих 13, и с жељезними катрами утверждени, и стакли затворени. Врата троја, сирјеч от полудне једна, от сјевера друга, а трета от запада, затвори на њих от чамових дасака, каплаисани с поља дашчицама ораовима. Преграда на препрати камена, труло стоит на 4 столпе, округлих на трулу пенжерах 10, с стаклами затворени. Изнутра немоловата сија церков, ниже кречом нобјелена, но проста неукрашена пребивает. Такожде њест помост оздол устроен. Престол на четвороуголном столпу озиданом, плоча самотвора, доста голема. Сија церков неосвјашчена јест, проскомидија у дувару усјечена, оздол каменом постлана, умивалница у дувару устроена. Крестилници неимјејут. Пред церковију тороњ совокуплен с церковију от камене,
једнако с церковију изидан, јешче несовершен. Покривена сија церков шиндром растовом, креста ни јединаго на церкви њест. Торон прикривен дасками чамови. Сија церков долготу 12 клоФтер, гаироту 6, а високу 5 имат. На свјатом престолу: 3 плаштанице от платна; антиминс освјашчен Г. Никанором Мелетијевићем, Епископом крушедолским 1731. Августа 19.; 2 овјешчника от туча жута. На проскомидији: 2 стара покровца от свиле; свјешчник от туча жута; завеса од картуна; 2 звонца и кадионице от туча жута; ибричић; леген и анаФорница от бакара; ћаса от бакара ради држанија тимијама; сан бакарни ради водоосвјашченија. Написание вешчеј сребрних: 9 сребрних крстова, путир, дискос, звездица, лжица, копија, кадилница с подписом храма воведенија, ручка с подписом храма воведенија, трикирион, ијатохљебница, изрјадна нова о образом воведенија пресвјатија Богородици, 8 кандила, 3 чаше, 2 панагијара, подобие турчина извајано от сребра, и поред јего на ланчићу того турчина нривезана прокажена бивша нога сребрна, котори турчин изцјеление прокази својеја возпримил, ири мошчми св. царја Уроша, љета (Јакоже сказујут) 1710. сие било, имја јего Муста®а, Сарајевац. И за изц јеление својеја прокази, в мјесто благодаренија, сија подобија послал јест в монастир; илоча с трепетљиками и камением украшена, на кандилу висјашчаја. Написание Фелонов различних: 11 разних Фелона. Написание разних стихаров: 11 разних стихара. Написание епитрахилев различних: 9 еиитрахиља разних. Написание ораров различних: 4 разна орара. Нанисание наруквиц и дарков: 8 пари наруквица разних и 2 дарка. Написание кивотов: Кивот велики, дјело тракслерское, моловат со златом от деснија страни стоит, в нем лежат мошчи св. мученика царЈа Сербскаго Уроша. У том кивоту: 3 јастука свилена, пуна памука; покров от црвене дамашке бјеле шаре, што су покривене мошчи свјатаго; 4 ри®а златна порта ; 3 везене мараме; 3 мала парчета портна златна,