Српски сион

С тр . 172.

СРПСКИ сион.«

Бр 6

митрополији, а још више, шта би у ошиге било од нас. Кад се сетимо, шта је рађено још 1818—22. у семинару православном у Задру, у који је влада довела унијате за професоре; зар се није могло тако исто догодити и у карловалком односно темишварском ? Зар би влади у оно време било тешко наћи архијереја, попут далматинског Венедикта Краљевића, који би допустио, да и у њему буду професори унијати ? Та није ли хваљенп учењак архимандрит Павао Кенгелац 29. Августа 1801. дао својом руком написан реверс, да ће прећи на унију, ако буде постављен за владику? А било је таких штребера и много и много доцније, иа и у наше дане у српској јерархији, који би то исто учинили. И узмимо, да се код Србаља — у срнском семинару — не би могло тако што догодити, ал у румунском би се за цело тако што догодило, и тако би половпна — можда и више — наших манзстира отишло на румунску-упијалчзку иросвету. Те су мисли долазиле у памет и митрополиту Стратимировићу, који бојећи се тога, противан беше у опште семинару. Он је волио и простије свешгенство, ал прожмато за православије, него учено, ал индиферентно односно наклоњено и самој унији за љубав угодног живота. (Свршаће се.)

0 п и с ерпеких фрушкогореких манаетира 1753. год. Приопштио: Д. Р. (Наставак.) На 31. Сеј пункт исполњавали тако досеље, а в напред можно бити, да и коње и талижке особне имати будут, но обшчеству на нима служити неотрицајутсја. На 32. Сеј пункт по размотренију настојателеву за ползу монастирја исполњавалеја, такожде что и како за наиредак будет обшчества исполњавати објешчавајутсја. На 33. Слава Богу такових братии, за таковое наказание необрјеталисја, ниже то твориша, слуге же, тако ногрјешајушчија наказивахом, а в наиред ашче потреба тако позовет, исполњати објешчавајутсја. На 34. За оскудјение братии, до ниње еие

небивало ниже намјестника, ниже старцев ни совјетников, но игумен сам сие творил, а в напред, како наредитсја, помошчију Божијеју онако сљедовати будут облигирујутсја. Правила же во осм пунктов от 1749., њека исполњали, а њека неисполњали ово за невјежество, ово за скудост братства, в нанред же по крајњеј сиље обдржавати објешчајутоја. Из вишеписаних братии, нарадихом: 1. Атанасија Јеромонаха паки бити игуменом. 2. Намјестника Михаила Јеромонаха. 3. Духовника Саватија Јеромонаха. 4. Члени им наредихом, котори будут с игуменом о всјех дјељех монастирских договор водити, и всја к болшему направленију строити, сија посљедујушчија: 1) Михаила, намјестника, 2) Мојсеја, Јеромонаха, 3) Саватија, духовника, 4) и старца монаха Пахомија. 5) Еклисиарха Силвестра јеродјакона, магистра и протоколиста, котори и т. д. као што је наведено код СоФронија Јеромонаха врдничког. 6) Кључарем монаха Пахомија. 7) Саватија, Јеромонаха, гостионичара и над болницом надзиратеља. 8) Јоаникија Јеромонаха, иконома. Написание дјаков монастирских. 1.) Јоаи, иопа Николаја Јазачког син, љет 10, дјак јест Михаила Јеромонаха, учитсја пјатој катизми. 2.) Созонт КиколиА из Текериша села, љет 9, дјак јест Михаила Јеромонаха, учитсја пјатој катизми. Написание слуг монастирских: 1Дмитар ТеодороваЛ, родилсја у Новом Саду, слуга над волови, на годину имат плаће 20 Фор. 2.) Ђлагоје МргиЛ, родилсја код Сења у селу Полоју, има сина здје монаха Дионисија, служит над кошницами за одјејание. Ирњаворцев написание: 1.) Риста ОстоиЛ, родилсја у Мачви в селу Чагљу, жена Ивана, деца Кузман и Сима. Мобилија: 1 во, 1 крава, 6 мотика винограда, 20 дрва шлива, 1 коња с таљигами. 2.) Лаза Радосављев , родилсја у Лици, в Метку, пришел в прњавор 1750., жена Марија, деца : Никола и Арсеније. Мобилија: 1 коња. 3.) Вујадии ВукадиновиЛ, родилсја у Ерцеговини, пришел в прњавор 1752., жена Манда, деца: Иван. Нема ништа. 4.) Станоје ИвановиН, родом из Зворника,