Српски сион

В р. 6

,СРПС КИ

сион.»

Стр. 171.

Наспоменути нам је овде још и ово. Данашњим су нам даном добро дошли српски манастири, и многи нразноглавићи и вегропировићи, који ништа друго и не знају, него голе фразе, размећу се грдњама својима на калуђере, као онај делије „Е-ја" у 60. бр. „Ваставе" у чланку: „ Наши калуђери и , што избаци и ову „мудру" тврдњу: „Сви су рече калуђери од реда уверени, да и оно које им је поверено, нису у стању сами сачувати и одбранити (каја, Ходош), а камоли нове тековине стицати". Не ћемо овде говорити о беочинској каји, а ни о манастиру Ходошу. 0 њима је доста писано, и ко је имао мозга и поштења, тај је стекао себи суд о кајиној нродаји, као и о уступку односно остављању Ходоша у румунским рукама. Какви су данашњим да^ном наши манастири — бар сремски —, а какви су изгледали још нре 10 година; то бар није тајна. Из извештаја адмн. одбора, има ће прилику наш свет да сазна, у колико се и имање њихово умножимо. Ал ћемо да насноменемо овде то, да није било одлучних архијереја-митрополита, који се нису обзирали ни тражили народног благоволења, те ни ласкали „народу" — управо вођама народним; данас не би било манасшира, бар не би било онолико, колико их је данас. Како је у интимату царском од 29. Маја 1786. а тако исто и од 3. Јулија 1787. митрополиту Мојсију Путнику наспоменуто и то, да се ради дотирања иројекшираног семинара у Темишвару неколико калу^ерских манастира укину и имање њихово на то утшреби; то да је он на то пристао, а то је у то време ли до њега самог стојало; питамо: зар би данас било и једног манастира у карловачкој митронолији ? Ми велимо да не би, а не би с тога, шго би се у први мах само неколико манастира укинуло, а доцније кад би се нотребе око семинара увећавале, укидао би се један по један манастир, који и онако нису прирасли тадашњим владама за срце, док се не би сви укинули. Уз то не треба заборавити ни на то, да би се од српских манастира имао издржавати и румунски семинар, на чему је влада радила, да се и за њих отвори семинар. те би још већма страдали од њихових свештеника, но од

њихових учитеља, изучених у препарандији арадској, коју Србин уступи Румунима. Митрополит Путник добивши поменуте интимате, и сазнавши да двор у истини намерава, да укине неколико српских манастира; не само да је поднео представку цару (Јосифу II.), у којо.ј је молио, да се не укидају манастири, него је писао у том смислу и намесништву у Будиму, државном канцлеру кнезу Кауницу и дворском угарском канцелеру грофу Карлу Палфију. У представци цару Јосифу, рече митрополит: „— — с1азз У1е1тећг с1ег УогзсШа^ ешде К1бз1ег аи1гићећеп уоп (Зепеп Апдаћеп 8о1сћег Беи1е, ез капп зеуп аисћ уоп ИаИопаПз1еп ћепШгеп тизве, \уе1сће шсћ! ит (1аз а11егћбсћб1е Шеггеззе ип(1 детете "УУоћ1 (1ег Шиоп ги ћеГопЗегп, зопЛегп ит Шге КеМепбсћаИеп игнЗ еј^епеп Ки1геп Р1а1г ги тасћеп, тИ (1ег §1е1сћеп Сге <1апкеп итдећеп". (Мисао је о укидању манастира морала потећи од људи, а можда баш и од самих народњака (Србаља), којима није стало до тога, да унапреде највиши интерес и добро народа, него да вадовоље своје страсти и у неколико да се тиме користе). Кад ,је сам Доситије Обрадовић у то време писао: „— — Не би ли много полезније и боље било, и за православије и за народ, да се сви манасгири у школе и училиште цреобрате, и с њиови доодци да се воспитају и уче сирота народна деца, која намјеравају, да с временом свештеници и учитељи народни буду"; не треба се чудити, што су и други и не мислећи дубље, захтевали, да се манастири укину. Народни пак сабор од 1769. кад је комесар прочитао у седници од 22. Маја царичин интимат (Марије Терезије), у ком царица искала је даљски спахилук, за који нуди 88.000 фор., који новци да се оставе у папир-банку, а од камате да се издржавају школе; Једногласно је одговорио комесару, да на то не пристаје, и умолио га, да остане по старом. Да сабор тада пристаде на уступак Даља; данас нит би било Даља ни нована, како су доцније банке побијене биле. (Види о овоме о „Семинарији" од Илариона Руварца). Да не беше дакле 1786—7. одлучног митрополита Путника, велико је питање шта би било од српских манастира у карловачкој