Српски сион

С тр . 170.

„СРПСКК СИОН«

ј»р. 6

ћевим неколико пути у сабору нрочитано, рече им и ово: „ — — Радујте се браћо, како ми данас сви шчосмо се обрадовали. Боље от но сата по прочитанију овог писма, ништа се није у сали чуло, него: виват ЈГеополд, виват Шмидфелд (комесар), а овај свв отговара: виват славни илирически национ". А у своме писму од 15. Септембра и. г. овако је писао својим бирачима: „Сад господо и браћо моја, нромислите све ово, и јавите ми кога пројекта да се држим. Еод генерала и комесара јуче сам био на подворењу, с други депутирти, и овако нам је говорио: „краљ није Вам краљ но отац, а ја ћу Вам бити брат а не комисар. Што год радите, само земљу ишчиге, да вас не зову укућане но домаће. Его вам разговор комисаров. Сумње није, да можемо добити свашчо, но сумњавам у томе, хоћемо ЛИ СЛОЖНИ бити." Има ли класичнијег примера српске лаковерносги од ове безазлене тврдње не Максимовићеве, но управ саборске; јер како је мислио Максимовић, тако је мислила већина саборска. Комесар је ио добивеном упуству наговарао сабор, да иште засебну територију, што је сабор и учинио, а кад се Беч измирио с Мађарима, одлеги у ветар илирска, дворска канцеларија, исто дакле онако као и војводовина од 1848. Ово друго Максимовићево писмо карактеристично је и с тога, што се из њега види, нод каквим су нритиском стојали калуђери, те није онда чудо, што су се морали обвезати давати годишње на семинар 11 630 фор. Максимовић у своме писму о томе рече: „ Ми један другоме сви верни јесмо, и заклели се, пре врагу душу и тело дати, него ли калуђере оставити, ако нам добра намерења наша узкваре". Данашњи .је дакле терор радикалски спрам српског свештенства, прави „шмарн". У осталом, питање је, да нису и радикали учинили подобну заклетву, те се још није нашао луди брат попут Максимовића — који је можда имао у глави „соса" —, да то објави својим бирачима. Оад кад знамо за поменуту заклетву, јасно нам долази, што је митрополит Стратимировић у животопису митроиолита Путника рекао: „— — Љета 1790. за дјелом народа и

клера во Виену отшел с намјерением и согласием прочих Архиереев, да би дјелали о вчленении народних привилегии мажарским суставом и искати народу равнаго участија прав и благодјејааии гражданских, но на нројект њекоих националистов (народњака) сл>епо ревновав иних мисл своју промјениги принужден и испросил народному собору на 15. Авг. 1790. бити в Темишварје, јегоже не доживе, орестависја бо по нечајаној тридневној бољезни (кад се сетимо, шта се говорило за смрт Арсенија Црнојеваћа и митрополига Исаије Ђаковића, који напрасно умреше у Бечу, не може човек, а да мало не посумња и у смрт Путникову) 28. Јунија того љета в Виење — чшо и сам мокојник иаче предвозжелаше, тогоже года народном сабранију мрисушч бити —." („Гласник" VI. стр. 52/3.). Не једном се замерало митрополиту Стратимировићу као да је он осујетио установљење семинара и то с тога, да сам не даје годишње на семинар по 6000 фор. Па и нриликом овогодишње свето-савске прославе у гимназији карловачкој, оба су говорника нагласила бригу и старање мајског сабора за просвету народну, у шго су и ако завијено нагласили и закључак његов о изнајмљивању манастирских земаља нод закуп, шга више један је говорник, навео и своту, колико би унишло у народни фонд од 1790. до данас, да су манастири одређену своту уносили у фонд. Не знамо што није дао себи труда, те да је израчунао и своту, што би унишло од митрополита — патријараха. А што није навео своту, што би у фонд за то време унишло од прилога цркава — народа —, томе се не чудимо, пошто он у своме дугом говору, није ни једног примера навео, да је икоји народни саб^р закључио, да се на народ учини прирез на школе. А није га навео с тога, што су скоро сви сабори као и мајски — очекивали од архијереја и манастира, да им они издржавају школе. Мајски је сабор укинуо и оних јадних 6—8 филира, што се од Д }ше илаћало у име верозаконског ириноса! Кад није исти говорник навео, шта би од 1790. до данас унишло у фонд, да су од то доба до данас уплаћивале цркве — народ прописаних 3458 фор., навешћемо ми. За то бп време оне уложиле 387.296 фор.