Српски сион

Сгр 202.

,СРПСКИ С ИОН'

В р. 7

купити или гачо монастирско продати, или братиам своим шчо дати и иоклонити. Правило 6. Намјестник како буде от настојатеља позван, да имаде таки без свакога задержања и роптанија доћи, и оно шчому се заповеди са сваким усердием и подчинением да испуни и оконча. ОТДЈЕЈТЕНИЕ 40 должноетех вејех братии во обшче. Правило 1. Вратиа дужни јесу приљежно у церкву на богослужение чиновно и у сва1;о време приходити, и ту са сваким усердием, страхом божиим молитву и моление творити. Правило 2. Братиа дужни јесу, настојатељу као оцу своему сваку чест и свако новинование и иодчинение давати, и све шчо им год настојатељ ј заповеди, са сваким усердием и повинованием да исиолне и да сотворе и нико да се не усуди у чему год најмањему настојатељу противити се и упорним иоказати се, јербо тогда острјејше кашчиговати се буде; нису Јеромонаси на то у монастир собрани, да упорни бивају, и да дјела и заповести настојатеља критизирају, но шчо им се заповеди и наложи от настојатеља, без роптанија таки да извршују. Правило 3. Ако би кои брат у чему го,а от настојатеља увређен био, и озлоблен и оскорблен био, тако дужан јест најпре собору јавити, и ако се њему не би довољан суд и правда учинила, тако свободно може он конзисториуму тужити се, и отуду суд са сваким терпјением и подчинением да очекуе, али свагда пред очима и у памети да имаде, да негачо ложно и неосновано на настојатеља свога ненанесе и набаци, јербо онда као лажа и клеветник суд и кашчигу ошчру иретерпити буде. Правило 4. Нитко от братие да се не усуди шчогод најмање от монастира украсти, или шчо се монастиру поклони код себе задержати, кои то учини, тај ће се као крадливац кагачиговати, Правило 5. Госте и стране људе дужни јесу братиа таки к настојатељу отвести и јавити, кои ће за њино

угогаћење и -нриемљење бригу имати и нуждно уредити. Правило 6. Изван келие ни један брат да се не усуди по монастиру и пред настојатеља без капе ходити и исходити. Правило 7. Но келијама тајно јести и пити острјејгае братиам запрегачава се, а ако би кои брат хотјео свога сродника, пријатеља, познаника с чагаом вина или ракие приватно у својој келији угостити, тако да се има код настојатеља јавити и молити, кои ће њему пристојну меру дозволити. Правило 8. Без знања и дозволениа настојатељева, ни један брат да се не усуди из монастара куда изити. Правило 9. Сва братиа вообгаче, једнаке хаљине и одело да носе и ни један да се неусуди гачо неиристојно к чину његовоме несходно на себе узети, иначе таки да му заповеди настојетељ таково са себе свући, и ако не би хотео послупшти, ошчро да се накаже. Правило 10. Ако би кто от братии видио да се монастиру какова шчета чини, коју неби могао настојатељ видити и умотрити, тако дужан јест таки настојатељу јавити, да се таково благовремено уклони. Правило 11. Свакога брата има кои буде какову милостињу на монастир добио, у протокол да се стави, које ће њему за заслугу и за вечити спомен служити моћи. Правило 12. Као једног оца синови, и као једнога дома и церкве членови, дужни јесу братиа међу собом мирно, тихо, согласно и љубовно живити, и ако се какав немир, или кавга између њи, као између људи шчо бива, подигне, тако боље, лепше и полезние јест, ако они сами и између себе такову угасе и смире, и да недосађују настојатељу и конзисториуму о таковима стварима, јербо кад буду између себе несогласни и нељубовни, текоћеду код народа свој кредит