Српски сион
Вр 7
СИОН. 54
Стр . 203.
изгубити, за немирне људе оглашени бити, и Христијане от прихожденија у монастир отвратити и отбити. СтеФан от Авакумовић с. р. Епископ.
Да л и српеки свештеник треба да буде понајпре Србин, па тек свештеник? Поводом насилног католичења мухамеданске две девојчице у Босни, напала је хрватска штампа и омладина свом жестином на сарајевског ариибискупа ЈосиФа Штадлера, пребацујући му, да он тим својим постуиком само шкоди општој хрватској државиој мисли у Босни и Херцеговини. И хрватска штампа и омладина иште и захтева, да се Штадлер у интересу хрватске државне мисли уклони из Сарајева Поводом тих нападаја на арцибискупа II[тадлера, изишао је у „ЊжМзкот ргти" чланак с насловом: „Тко пропада у Босни и Херцеговини", у коме чланку тврди да у њима пронада „католички и мусломански народ, док ришћански (писац истог чланка држи, да би му се осушила рука, да је рекао православни народ) напредује". По мњењу писца истог чланка, томе би се стало на пут тиме, да и католичко свештенство понајпре буду Хрвати, па тек онда свештеници. „Док црква — рече не буде служила хрватској отаџбини, док се не буде борила за слободу хрватског народа, да му се одужи за морална и материјална добра, што их је од њега примила кроз многа столећа, дотле нема праве среће отаџбини". На тај захтев, одговорио је истом писцу г. С. Коренић у 14. бр. „ КаШгбкод 1п1а и : „хрватско кашоличко свеЛенство никада не Ие, и пе сме док је свеЛенсшво католичко, на то ирчстати и . ту своју тврдњу брани г. Коренић овим наводима: „— — хрватзком свећенству сам Бог и савјест налаже, да народ свој из кога је никло, љуби, и жртвује се за вечно и времено његово добро. Ако је свећеник изнајпре Хрват, а онда тек свеЛепик; ако изнајпре земаљски, цролазно,
схвата, онда се за то добро народа свога никада свом душом и несебично таки свећеник не ће жртвовати; он ће кад му се нрва материјална пригода нружи, као и премноги „родољуби" световњаци, леђа окренути народу своме, домовини својој, и радије ће прионути уз материјални временит добитак, као оно гладан хрт уз голу окосницу, него прегорети и жртвовати се за народ свој. Док ако је свећеник изнајпре све~Кеник', ако је чиста, непорочна живота; ако није у кучинама; ако није ташт, раскошан, похлепан за имањем и чашћу; ако је раден; ако није духа и друштва световњачкога, него се радом сав посветио и жртвује за свој сталеж, односно народ — онда да ми га видиш; онда се ти не бој за така свећеника, да ће народу своме изневерити; онда ти тврду веру имај да ће таки свећеник, не грлом, него чином отаџбини хрватској служити, а и народ ће свој у том духу по савјести узгајати и руководити. И унраво зато, јер свећенство хрватско треба да по савјести љуби свој народ, не сме се оваком пустом погубном реченицом дати завести. Оно треба да је изнајнре свеИеник , а онда може бити тек честит родољуб. Шовинизам је морална слабоћа онога, који га 1аји, и народа, ког се хоЛе да шовинизиџа.« „Ако су ришћански (православни) свећеници изнајпре Срби, а онда тек свећеници, то нама ни најмање не импонира, нити је то јопт каки доказ, да би и хрватски католички свећеници имали бити изнајпре шовинисте,* а онда тек свећеници." На даљу тврдњу г. Коренићеву о заслузи Фрањеваца за хрватство у Босни и Херцеговини и за време турске владавине, не ћемо да се обзиремо. Саопштујући горњу тврдњу г. Коренићеву о томе, да ли хрватско свештенство треба да буде прво добри Хрвати, а за тим свештеници; позивамо браћу свештенике, а особито млађу браћу, која се извињава да не сме о много чему да пише, бојећи се према данашњим приликама да се не замери једној пли другој стран* Па од куд онда онаквог шовиниама код хрватоког свештеиства ? Та има ли већих шовиниста од аих ? Уредништво.